Solarne elektrane, barem jedan njihov broj, koje investitori nameravaju da izgrade i za koje su nadležnoj Elektromreži Srbije podneli zahtev za priključenje, biće u Vojvodini. Preciznije, polovina njih će biti izgrađeno u našoj severnoj pokrajini, a za vetroparkove taj procenat je veći od 60. Ipak, osim u retkim slučajevima, neće se podrazumevati paralelno korišćenje istog tog zemljišta za proizvodnju energije i hrane.
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta za zajedničku proizvodnju solarnih panela i različitih poljoprivrednih kultura, poznato kao agrovoltaik, i dalje izaziva kontroverze širom sveta. Dok neki smatraju da postavljanje solarnih panela iznad useva može narušiti njihovu produktivnost i uticati na zdravlje ljudi, druge studije sugerišu da, uz poštovanje ekoloških standarda i odabir odgovarajućih poljoprivrednih kultura, agrovoltaik može doneti samo koristi.
Da li solarne elektrane možda ometaju agrar?
U Srbiji, postoji mogućnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u druge svrhe osim poljoprivrednih, ali postoje jasna pravila i regulative. Prema odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta koje pripada prvoj, drugoj, trećoj, četvrtoj i petoj katastarskoj klasi u bilo koje svrhe osim poljoprivredne.
„Jasno je zašto investitori neće u Deliblatsku peščaru, niko neće tamo gde vetar nanosi pesak na panele, izbegavaju i prostore gde postoji pepeo ili gde je zagađenije, svi bi čistiju prirodu, jer im to smanjuje troškove za čišćenje i održavanje panela. U njihovom je interesu da nađu što bolju lokaciju, ali u javnom je interesu da se ne dozvoli gradnja na plodnoj zemlji, a toga ima“, ovako veli jedan stručnjak iz industrije obnovljivih izvora energije, priupitan na temu solarnih elektrana.
On je istakao da je razumljivo zašto su vetroelektrane dominantne u projektima u Vojvodini. Naglasio je da je Atlas vetrova jasno pokazao da je to najpogodnija lokacija, a što se tiče zaštite životne sredine, vetroparkovi ne stvaraju sukob sa poljoprivrednom proizvodnjom, iako postoji negativan uticaj na ptice i slepe miševe, ali je to regulisano. Dodao je da je situacija drugačija kada su u pitanju solarni paneli.
Takođe je rekao da postoje razlozi, kako logični, tako i nelogični, zbog kojih investitori u obnovljive izvore energije preferiraju Vojvodinu. „Logični su ravnica. Blizina infrastrukture, dostupnija prenosna i distributivna mreža. Manji troškovi transporta opreme. Mogućnost optimalnog zauzeća parcele. Ali nelogična mi je cena zemljišta koja je u Vojvodini nekoliko puta veća nego na nekim drugim lokacijama. A investitori ipak biraju Vojvodinu“, zaključio je.
Izvor: Agronews
