Kako navodi Čedomir Kec, predsednik udruženja „Agroprofit“, srpskim stočarima su goveda rase simental izuzetno bitna po profit. Zašto baš simental, i zašto toliki fokus baš na ovu sortu? Saznajmo.
Simental, sažetije
Do pre tri i po decenije izvozili smo oko 30.000 tona najkvalitetnijeg mesa “bejbi bifa” u Grčku, Italiju i druge države. Danas smo gotovo potpuno odsutni sa tih tržišta. Statistika pokazuje da smo prošle godine imali samo 725.408 goveda, što je istorijski minimum. Naš goveđi meso više nije konkurentno ni po količini ni po ceni, čak ni kod naših nekadašnjih najvećih kupaca u susednim zemljama. Pitanje se nameće: Kako je moguće da je juneće meso iz Južne Amerike, koje dolazi sa udaljenosti od 12.000 kilometara, jeftinije od mesa proizvedenog u Evropi, pa i kod nas?
Čedomir Kec, predsednik Udruženja “Agroprofit”, ističe da je od velikog značaja što je naša država prepoznala važnost učešća u finansiranju obnavljanja genetike goveda mesnatih rasa uz podršku nauke. Još 2010. godine imali smo svega 457 krava mesnatih rasa, a sada imamo 25.000 grla.
Međutim, postoji zabrinutost među stočarima u Srbiji zbog degradacije simentalskog govečeta na tržištu mesa, posebno kod ozbiljnih kupaca sa kojima smo nekada uspešno sarađivali. Na osnovu istraživanja cena u različitim državama, utvrđeno je da naša proizvodna cena nije konkurentna, čak ni na tržištu Grčke, Italije i Bliskog istoka. Proizvođači postavljaju pitanje: Za koga ćemo, koliko i kako proizvoditi kvalitetno goveđe meso?
Izvoz mesa (i problemi oko istog)
Sudeći po stanju na berzi mesa u Milanu, situacija je nepovoljna za nas. Tamo se prodaje meso ukrštenih rasa po visokim cenama, ali nema prerađevina od simentalske rase. Srbija ne može bez simentalca, ne zato što imamo 180–200 bikova, već zato što je simentalac obeležje srpskog stočarstva. Iako planiramo ukrštanje rasa, zabrinuti smo za budućnost simentalca. Stoga nameravamo da pokrenemo inicijativu preko Vlade za resetovanje dela Sporazuma koji se odnosi na stočarstvo, slično kao što je Evropa pokrenula slične aktivnosti u nekim drugim oblastima tog dokumenta.
Potrebni su nam saveznici da bi se to promenilo. Nije logično da naš izvoz “milaneza” u Italiju ima opterećenje od 1,35 evra po kilogramu samo zato što dolazi iz Srbije, što nas čini nekonkurentnima. Tražićemo povratak povoljnog odnosa prema mesu vrhunskog kvaliteta koje proizvode simentalac i mesnate rase koje smo uveli.
Povratak tradicionalnom stočarstvu
Miodrag Milanković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu, dao je izjavu povodom ove situacije. Apostrofirao je da se sve veći broj farmera u Srbiji opredeljuje za tovno govedarstvo. Samim tim su zatražili podršku Češke ambasade u Beogradu kako bi stupili u kontakt sa tamošnjim odgajivačima goveda simentalske rase. On je dodao da su veoma zadovoljni genetikom te rase i da se nadaju uspešnoj saradnji kroz selekciju i prisustvo veterinara na svakom gazdinstvu, jer je zdravstvena zaštita životinja veoma važan segment u proizvodnji zdrave hrane za domaće i izvozno tržište.
Milanković je naveo da žele omogućiti stočarima pristojnu zaradu preko prerađivačkih kapaciteta. Ovo je tačno posebno zahvaljujući rasama krava koje pozitivno utiču na kvalitet i ukus mesa goveda u Srbiji, koji je bio prepoznatljiv u Italiji i na Bliskom istoku. Dodao je da su ranije, isključivo za potrebe restorana, izvozili preko 2.500 tona “bejbi bifa” godišnje. Pritom je postojeći kvalitet i ukus goveđeg mesa rezultat postojanja 140 vrsta trava na domaćim pašnjacima. Takođe je spomenuo da je podrška države za umatičenu kravu na marginalnom području juga Srbije 44.000 dinara, a za bikove 18.000 dinara.
Podrška češkim odgajivačima
Milanković je istakao i da je velika prednost situacija u kojoj se mladi vraćaju ovčarstvu. Podsetio je čitaoce da je broj ovaca sa nekadašnjih 39.000 pao na 4.000 jedinki 2000. godine zbog nedostatka klanice. Ali je, veli on, sada broj ovaca povećan na 15.000. Dodao je da mnogo toga zavisi od postojanja prerađivačkih kapaciteta i podsetio da su u Bujanovcu nekada imali klanicu koja ne radi od 2010. godine. Dotične klanice upravo zbog toga gube 2.000 dinara subvencije po jagnjetu.
Prema njegovim rečima, ni odgajivačima goveda u Češkoj nije lako. Ovo je slučaj uprkos tome što poslednjih godina ta država intenzivno razvija proizvodnju mesnatih rasa goveda. Naveo je da je do 2010. godine u matične knjige bilo upisano 12, a sada imaju 25 vrsta mesnih rasa goveda, koje tovi oko 680 odgajivača.
Dodao je da njihova asocijacija stočara pruža usluge sa ciljem povećanja produktivnosti priplodnih grla i ekonomske isplativosti. Istakao je da odgajivači goveda u Češkoj ne razumeju zašto je Evropska unija omogućila bescarinski izvoz automobila u Južnu Ameriku, a zauzvrat dozvolila uvoz junećeg mesa za 30% jeftinije nego do sada, što stvara ozbiljne teškoće govedarima.
Izvor: Poljoprivrednik
