Voćke u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog intenzivnih klimatskih promena koje utiču na njihov rast, razvoj i prinos. Sezona obeležena visokim temperaturama i nedostatkom vlage značajno je ugrozila funkcionisanje biljaka, izazivajući fiziološke šokove kod mnogih vrsta. Voćke u našoj regiji su bolje prilagođene nižim temperaturama, pa su ekstremne vrućine prouzrokovale oštećenja na listovima i plodovima, smanjujući njihov prinos i kvalitet. Osim toga, fiziološki procesi u biljkama prekidaju se na visokim temperaturama, što dovodi do ožegotina i pregorevanja tkiva, posebno u tropskim danima.
Različite voćne vrste različito reaguju na klimatske uslove. Na primer, breskva, određene voćke kao što su šljive i badem bolje podnose topla leta, dok višnje, maline, kupine i ribizle preferiraju prohladna leta sa izraženijim temperaturnim oscilacijama između dana i noći. Takvi uslovi omogućavaju kvalitetniji i obilniji rod. Jabuke sa obojenom pokožicom razvijaju intenzivniju boju tokom hladnijih noći, što je ključan faktor za tržišni izgled ploda.
Kako bi se biljke pravilno pripremile za zimu, preporučuje se tretman bakarnim preparatima i rastvorom uree, posebno nakon kratkotrajnih zahlađenja praćenih mrazevima. Ova praksa omogućava biljkama da odbace lisnu masu i pravilno sazru, čime se povećava otpornost na temperaturne promene i nespecifične tople zime koje su sve češće.
Šta sve utiče na voćke u ovom periodu?
Visoke temperature tokom leta značajno utiču na fiziološke i biohemijske procese u biljkama, poput fotosinteze, transpiracije i disanja. Povećana temperatura pojačava transpiraciju, što dovodi do zatvaranja stoma na listovima, smanjenja usvajanja ugljen-dioksida i smanjene proizvodnje organske materije. Slično, intenzitet disanja raste s temperaturom. Ovaj rast uzrokuje razgradnju organske materije i smanjenje rezervnih materija koje su ključne za početak naredne vegetacije.
Ekstremni klimatski uslovi tokom avgusta, sa visokim temperaturama i niskom vlagom, doveli su do značajnih problema u organogenezi, odnosno u formiranju roda za narednu godinu. Ovo je poremetilo pravilan prelazak biljaka u period zimskog mirovanja. Proces formiranja generativnih pupoljaka je pomeren. Štaviše, u nekim slučajevima se završio tek u oktobru, što može negativno uticati na rod u narednoj sezoni.
Pored vremenskih uslova, čovek može da doprinese stabilizaciji biljaka kroz pažljivu primenu vode i mineralnih materija nakon berbe. Međutim, višak vode i prekomerna upotreba azota mogu izazvati novi talas rasta u jesen. A to ometa pripremu biljaka za zimski period i dovodi do slabije rodnosti naredne godine. Iskustvo pokazuje da su pravilna nega i prilagođeni tretmani presudni za voćke u uslovima klimatskih promena.
Izvor: Dobro jutro
