Slobodna trgovina s Egiptom će biti stvarnost nakon što se sporazum između Srbije i ove afričke zemlje uzajamno potpiše tokom jula ili avgusta ove godine. Ovaj sporazum će srpskoj privredi omogućiti intenzivniju ekonomsku saradnju sa jednom od politički i ekonomski najuticajnijih zemalja na afričkom kontinentu i Bliskom istoku. Prema rečima predstavnika Privredne komore Srbije (PKS), trenutno je plasiranje srpskih proizvoda na egipatsko tržište znatno otežano zbog visokih carinskih opterećenja koje je Vlada Egipta uvela radi štednje, ograničavanja uvoza i zaštite domaće industrije.
Kako je istakla Kristina Đurić, direktor Sektora za pružanje podrške u zastupanju interesa članova PKS-a, ima tu i još ključnih detalja za razmotriti. Naime, ona navodi da se carinska opterećenja kreću u rasponu 20-60%, što naše proizvode čini nekonkurentnim, posebno u poređenju sa proizvodima iz EU koji se na to tržište plasiraju po nultoj carinskoj stopi.
„Sporazum o slobodnoj trgovini s Egiptom predviđa liberalizaciju većine proizvoda iz različitih sektorskih industrija tokom određenog tranzicionog perioda, što će uticati na konkurentnost naših proizvođača i jače pozicioniranje na predmetnom tržištu“, dodaje Đurić.
Kako sporazum sa Egiptom rešava ove trgovinske probleme?
Postavlja se pitanje koji je trenutni potencijal privrede Srbije za plasman robe na tržište Egipta. U segmentu svežeg voća (trenutna carinska opterećenja kreću se u opsegu od 30% do 60%) postoji potencijal za izvoz:
- jabuka
- krušaka
- kajsija
- trešanja
- višanja
- breskvi
- nektarina
- šljiva
- suvih šljiva.
Isto tako, navodi Đurićeva, proizvodi konditorske industrije (trenutno carinsko opterećenje je od 30% do 50%) poseduju potencijal za izvoz u Egipat. Ovo je posebno tačno u segmentu vafla i biskvita, kao i u segmentu sokova od voća i povrća, koje Egipat, na godišnjem nivou, uvozi u vrednosti od blizu 30 miliona dolara.
Prema njenim rečima, potencijali postoje i u segmentu stočne i hrane za životinje (trenutno carinsko opterećenje je oko 40%). Ona je podsetila da treba imati u vidu da u Egiptu postoji velika potražnja za lekovima, posebno za onima na bazi penicilina i kortikosteroida. Potraga postoji i za proizvodima od plastike (trenutna carinska opterećenja su od 15% do 60%). Ovo svakako predstavlja još jedan značajan potencijal za izvoz na tržište Egipta.
Posebno se traže cevi i krute cevi od plastike čiji uvoz u Egipat iznosi oko 61 milion dolara, kao i pneumatske gume za kamione i autobuse. U sektoru metalske industrije postoji potencijal za plasman građevinskog okova, konstrukcija i delova od aluminijuma.
Laganim koracima napred
Inače, Srbija i Egipat nalaze se u završnoj fazi pregovora liste carinskih koncesija za zaključivanje sporazuma. To bi podrazumevalo i skoriji završetak pregovora na tehničkom nivou, navode u PKS-u. Analizirajući sporazum o slobodnoj trgovini koji je Egipat zaključio sa ostalim partnerima, i imajući u vidu da je u pitanju zemlja u razvoju, moglo bi se očekivati više tranzicionih rokova, na primer od tri, šest i deset godina, za trgovinsku liberalizaciju.
Moglo bi se očekivati i da određeni broj poljoprivrednih proizvoda bude izuzet iz primene sporazuma. Ovo će značiti zadržavanje postojećeg nivoa carinske zaštite. Poseban izazov predstavlja i usklađivanje veterinarskih i fitosanitarnih uslova za izvoz srpske robe u Egipat, objašnjava Đurićeva.
Podsetimo, Srbija za sada s Egiptom nema usaglašenih fitosanitarnih sertifikata za izvoz jabuke. Carinsko opterećenje za izvoz ovog proizvoda iz naše države iznosi 40%. Uz to, u toj afričkoj zemlji već je prisutna i konkurencija iz Italije, Poljske, Grčke. Grčka, inače, tradicionalno izvozi jabuku na tržište Egipta, čineći to bez ikakvog carinskog opterećenja. Naposletku, Egipat sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini.
U prvom kvartalu ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila je 59,3 miliona dolara. Poređenja radi, u istom kvartalu prethodne godine bila je 89,1 milion dolara. Cele prošle godine vrednost razmene je bila 88,3 miliona dolara. Srbija je, tokom prethodne godine u Egipat izvezla robu u vrednosti od 41,7 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 46,6 miliona dolara.
U strukturi izvoza, glavne stavke su duvan, cigarete, proizvodi namenske industrije. Ova prva tri proizvoda predstavljaju 77% srpskog izvoza u Egipat, napominju u PKS-u. Kada je reč o uvozu, glavne stavke su urea, kalcijum-fosfati i so. Ova tri proizvoda predstavljaju blizu 50% ukupnog uvoza iz Egipta.
Izvor: AgroTV
