Sprečen izvoz srpskog krastavca, „krivac“ metalaksil

Prema Evropskom sistemu za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom RASFF, sprečen je izvoz srpskog krastavca koji navodno sadrži fungicid metalaksil. Krastavci su bili namenjeni slovenačkom tržištu.

Kako se navodi u zvaničnom izveštaju RASFF-a, naloženo je da se krastavci unište. Međutim, istaknuto je da sam metalaksil nije opasan, premda je u povrćkama u izvozu pronađena veća količina od dozvoljene. Podsećamo da je, po evropskim standardima, dozvoljena količina ovog fungicida 0,01 miligrama po kilogramu. Sporni kontigent robe je sadržao blizu 0,025.

Ovo nije prvi put ove godine da se sa slovenačke granice vraća prehrambena roba iz Srbije. Podsetićemo da su ranije ove godine u Srbiju vraćene pošiljke breskvi zbog sadržaja pesticida hlorpirifosa. Slične situacije su se dešavale i sa pošiljkama breskve i šljive u Hrvatsku, a sporan je bio i jedan tovar čipsa koji je sadržao akrilamid. Pritom, Crna Gora je preventivno zabranila i vratila jednu pošiljku breskava iz Srbije. Međutim kasnije se ispostavilo da je u pitanju bila greška, nakon čega je usledilo zvanično izvinjenje crnogorske Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove Državi Srbiji.

Šta je to metalaksil?

Metalaksil je hemijsko jedinjenje koje se klasifikuje kao sistemski fungicid, pretežno korišćen u poljoprivredi radi zaštite useva od gljivičnih bolesti. Pripada klasi hemikalija poznatoj kao fenilamidi. On deluje inhibirajući rast i razmnožavanje gljivica, što ga čini efikasnim sredstvom za kontrolu bolesti.

Kada se primeni na useve ili zemljište, metalaksil se apsorbuje od strane biljnih tkiva i transportuje kroz celu biljku. Ovo sistemsko delovanje pruža dugotrajnu zaštitu od gljivičnih patogena, čak i na mestima gde kultura nije direktno poprskana. Posebno je efikasan protiv oomiceta, grupe vodenih plesni odgovornih za bolesti poput plamenjače.

Metalaksil se često koristi kako bi se zaštitili razni usevi, gde sem krastavca spadaju krompir, paradajz, grožđe i razno povrće. Njegova efikasnost, posebno u sprečavanju širenja razornih bolesti, čini ga dragocenim alatom u modernoj poljoprivredi. Međutim, važno je koristiti ga odgovorno. Prekomerna upotreba može dovesti do razvoja rezistentnih sojeva gljivica, kao i niza ekoloških problema. Pravilna primena i poštovanje preporučenih smernica su ključni kako bi se maksimizirale njegove koristi, a minimizirali potencijalni rizici.

Izvor: N1