Srbija bi tokom naredne decenije trebalo da uloži 9,5 milijardi dolara kako bi zaštitila građane i imovinu od negativnih uticaja klimatskih promena, poput suša, poplava, klizišta, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa. Prema izveštaju Svetske banke, ova ulaganja predstavljaju oko 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije i doprinela bi boljoj kontroli uticaja klimatskih promena na ključne sektore poput vodoprivrede, energije, poljoprivrede, saobraćaja i infrastrukture.
Prednosti ovih ulaganja premašuju troškove, istakao je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara. Osim zaštite ljudi i imovine, ulaganja bi otvorila mogućnosti za zapošljavanje, razvoj novih veština i unapređenje trgovine. Posebno bi se ulagalo u oblastima poput proizvodnje električne opreme za industriju vetra. Srbija bi dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina mogla da dostigne cilj neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine. Ovo podrazumeva:
- postepeno ukidanje upotrebe uglja i razvoj solarnih, vetro i hidroenergetskih kapaciteta
- elektrifikaciju transporta
- unapređenje energetske efikasnosti u industriji i grejanju.
Pontara je naglasio da je za postizanje ovih ciljeva ključna mobilizacija resursa iz privatnog sektora, organizacija civilnog društva i akademske zajednice. Dodatna ulaganja odgovarala bi prosečnom izdvajanju od 1,6% BDP-a godišnje, s fokusom na sektor električne energije. Najveće investicije bile bi usmerene ka povećanju kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora poput vetra, sunca i hidroenergije.
Kako se pripremiti za nalet klimatskih nepogoda u agraru?
Regionalni menadžer za Zapadni Balkan pri Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Nikolas Markije obratio se medijima. Naglasio je značaj privatnog sektora u predvođenju tranzicije Srbije ka zelenijoj privredi. Ovo uključuje inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj. Srbija se suočava s visokim energetskim i ugljeničnim intenzitetom, zbog dominantne upotrebe lignita za proizvodnju struje, energetski intenzivne industrije i niske efikasnosti u krajnjoj potrošnji energije.
Razvoj tržišta zelenih obveznica, korišćenje državnih garancija i javno-privatnih partnerstava označeni su kao ključni koraci za podsticanje klimatskih ulaganja. Takođe, Srbija može koristiti pretpristupna sredstva Evropske unije (EU) i podršku međunarodnih finansijskih institucija za sprovođenje ovih aktivnosti. Međutim, od privatnog sektora se očekuje da uloži najveći deo potrebnih sredstava za dekarbonizaciju – čak 88% ukupnih investicija, naročito u sektorima transporta, zgradarstva i električne energije.
Zelena tranzicija mora biti pravedno osmišljena i sprovedena, s posebnim osvrtom na preraspodelu zaposlenosti među sektorima, preduzećima i zanimanjima. Manje obrazovani radnici i muškarci, prema očekivanjima, snosiće veće posledice promena povezanih s ovim procesom. Uprkos izazovima, Srbija ima potencijal da kroz zelenu tranziciju postigne održivi razvoj i smanji ekološke rizike, uz podršku javnog i privatnog sektora.
Izvor: AgroTV
