Vlažna staništa su od ključne važnosti za zaštitu prirode i prevenciju poplava, ali u Srbiji su drastično smanjena tokom poslednjih decenija. Prema savremenim podacima, nekadašnja površina vlažnih staništa u Srbiji iznosila je preko 300.000 hektara, dok je danas ostalo samo oko 33.000 hektara, pretežno u Vojvodini, u slivu Dunava. Ovaj gubitak od 90% ekosistema ima ozbiljne posledice po prirodu i društvo.
Vlažna staništa, kao što su močvare, ritovi i poplavne oblasti, igraju značajnu ulogu u očuvanju biodiverziteta, ali i u zaštiti od poplava, zadržavajući velike količine vode koja bi inače ugrozila naseljena mesta. Jedan od najvažnijih međunarodnih dokumenata koji regulišu zaštitu ovih ekosistema je Ramsarska konvencija, potpisana 1971. godine. Srbija ima 12 područja koja su zaštićena ovom konvencijom, među kojima su Gornje Podunavlje, Obedska bara, Carska bara i Koviljsko-Petrovaradinski rit. Ova staništa su od izuzetnog značaja zbog svoje sposobnosti da zadrže milione kubnih metara vode tokom poplava, čime se smanjuje rizik za obližnja naselja.
Izvesna staništa treba da ostanu vlažna…
I pored međunarodnih konvencija i zakona, vlažna staništa u Srbiji su i dalje ugrožena. Jedan od najvećih problema je zagađenje otpadnim vodama, posebno u oblastima kao što je Koviljsko-Petrovaradinski rit. Ovaj ekosistem je izložen stalnom zagađenju zbog neadekvatnog tretiranja otpadnih voda i prelivanja septičkih jama, jer ne postoje efikasni sistemi za prečišćavanje. Iako se često ističe da velike reke poput Dunava imaju sposobnost da se same prečišćavaju, njihova moć je ograničena, naročito kada su izložene ogromnim količinama netretiranih otpadnih voda, što je slučaj u Beogradu i drugim velikim gradovima.
Pored problema sa otpadnim vodama, vlažna staništa su ugrožena i zbog ilegalne gradnje. Na mestima gde bi trebalo da se akumulira voda tokom poplava, često se grade kuće i druge građevine. A upravo time se smanjuje prirodna sposobnost rečnih korita da apsorbuju višak vode. Ova nelegalna gradnja u inundacionim područjima ozbiljno narušava propusnu moć rečnih sistema. Pritom, ona povećava rizik od poplava i ugrožava ljudske živote i imovinu. Iako reke mogu da preplave ili ne preplave svoja korita, ljudi su ti koji postaju žrtve ovakvog lošeg upravljanja prostorom.
Zaštita preostalih vlažnih staništa u Srbiji od suštinske je važnosti za očuvanje biodiverziteta i sprečavanje ekoloških katastrofa poput poplava. Neophodno je poboljšati tretman otpadnih voda, sprečiti ilegalnu gradnju i obezbediti održivo upravljanje ovim ekosistemima. Tek bi se na taj način sačuvale njihove ekološke i zaštitne funkcije.
Izvor: Agronews
