Naslovna Blog „Sreća u tegli“ – gustiranje sa stilom

„Sreća u tegli“ – gustiranje sa stilom

331
0

Šta dobijete kada vam jedan ekonomista i jedna medicinska radnica spravljaju domaće proizvode? Pa, dobije se „Sreća u tegli“.

Marko Stojadinović iz Kruševca, pomenuti ekonomista iz ove priče, i njegova supruga-medicinska radnica Jasna, odlučili su da se upuste u jedan potpuno drugačiji poduhvat. Zasigurno pogađate, to je pravljenje neobičnih slatkiša od voća i cveća koji su novina za većinu ljudi.

Izvor: Sreća u tegli – zvanična Instagram stranica

Njihovo Poljoprivredno gazdinstvo nastoji da putem brenda „Sreća u tegli“ probudi sećanja na tradicionalne ukuse domaćih slatkiša. Naravno, opredelili su se za spravljanje slatka od šljiva, dunja ili trešanja i sl. Istovremeno, ovaj dvojac teži da predstavi i neke neobične kombinacije, poput slatkog od kivija ili ljubičica.

„Sreća u tegli“ donosi i sreću u novčaniku

Stojadinović objašnjava da su pre 18 godina tast Dragi i tašta Mirjana Stevanović započeli proizvodnju slatkog nakon što su se našli bez posla, te su počeli da ga prodaju na pijaci u Kruševcu.

Izvor: Sreća u tegli – zvanična Instagram stranica

„Kada su videli da ima interesovanja počeli su da šire proizvodnju. Imali su svoje plastenike, voćnjake, ali su voće nabavljali i od komšija koji imaju voćnjake,“ veli on. „Menjao sam posao 2020. godine, pa sam počeo da odmenjujem taštu na pijaci, gde sam zapravo video kako narod pozitivno reaguje na to što mi spremamo. Tada sam došao na ideju da proširimo proizvodnju, da ponudimo naše proizvode još negde, da promenimo ambalažu, logo, da sve što radimo podignemo na viši nivo i ponudimo većem broju potrošača. Prošli smo celu Srbiju, išli po raznim manifestacijama, pijacama, analizirali koja nam je ciljna grupa. Na kraju se ispostavilo da su naši kupci uglavnom turisti. Opredelili smo se za turistička mesta, pre svega Soko banju, a nadam se da ćemo naše proizvode ponuditi i u Vrnjačkoj banji.“

U nastavku izjave, domaćin je pojasnio šta sve „Sreća u tegli“ nudi zainteresovanim kupcima. „Imamo onaj klasični asortiman,“ započinje nabrajanje Stojadinović. „Kao što je slatko od šljive u raznim oblicima, od dunje, kajsije, breskve, trešnje, višnje, aronije, borovnice, kupine, maline, crvene ribizle, lubenice. Zatim smo tražili nešto drugačije, kao što je slatko od pomorandže, limuna, zatim od urme, kivija, zelenog oraha. Nesvakidašnja su cvetna slatka od cveta bagrema, divlje ljubičice, latica ruža, cveta jorgovana. To sve nije uobičajno za naše podneblje. Hteli smo da iskoristimo ono što imamo u našoj okolini, ono što nam priroda daje. Primetili smo da ljudi vole ono što je domaće, što ne mogu svaki dan da probaju.“

Izvor: Sreća u tegli – zvanična Instagram stranica

Poštovanje standarda

Glavna stručnjakinja u tom procesu bila je Markova tašta, koja je eksperimentisala s razmerama voća i šećera, vremenom kuvanja, sve dok nije postigla željeni ukus. Marko i Jasna i danas koriste te recepte. Za neobična slatka, istraživali su recepte na internetu i prilagođavali ih prema potrebi.

„Kada ljudi kupuju standardna, poznata slatka onda zapravo kupuju emociju, sećaju se onoga što su im pripremali mama i baka. Nova slatka kupuju mladi kojima niko to nije spremao. Oni vole da probaju nešto novo ili kupuju za poklon koji je tada baš originalan“ istakao je Stojadinović.

Izvor: Sreća u tegli – zvanična Instagram stranica

Postoje određeni standardi u pripremi slatkog koje treba poštovati. Domaćin je rekao da imaju dve, tri razmere na osnovu kojih se pravi slatko. Za neko voće, navodi se razmera jedan kilogram šećera na jedan kilogram voća, za neko drugo voće ide razmera jedan kilogram šećera na 400 grama voća, ili 700 grama voća, kao što je slučaj sa grožđem. Ističe da sve zavisi o kojem voću je reč. Dodaje da za cvetna slatka ide razmera jedan kilogram šećera na oko 100 do 150 grama cveta.

Dve mere odjednom – ni manje, ni više

Za slatko je karakteristično da se kuva u maloj količini, veli sagovornik portala „Dobro jutro“. Najveća količina u jednoj šerpi, kako navodi, jesu dve mere. Pritom, dodaje on, maksimum je dva kilograma šećera i dva kilograma voća.

„Mi imamo veliki broj šerpi sa belim dnom da bi videli kako se kuva. Kuvanje slatka zahteva veliko strpljenje i veliki rad,“ dodaje on. „Za razliku od džemova, na primer od šljiva, gde možete po 20-30 kg voća da skuvate odjednom, za slatko morate svaku šljivu da očistite, da skinete kožu, da izvadite košticu, da stavite u kreč, i dok dođete do kuvanja vi ste već ogroman posao uradili. Slatko mora non stop da se gleda jer ako se i bukvalno pola minuta duže kuva, može da se zgusne, a ako se kuva pola minuta kraće može da bude retko.“

Ljudi traže atipično

Proizvodnja i prodaja slatkog se odvijaju tokom cele godine, jer voće koje se koristi za pravljenje kuva sezonski, u skladu s njegovim dostupnošću tokom godine. „Špic sezone je leto kada stiže naše voće. Tokom zime kuva se slatko od pomorandže, mandarina, limuna i kivija,“ veli on. „Voće se kuva kada stiže sezonski. Od zamrznutog voća slatko može da se kuva od borovnice, aronije, ribizle. Sve ostalo mora sveže da se kuva. Od maja kreće voće, prvo jagoda, šumska jagoda, bela trešnja, višnja, kajsija, zeleni orah, breskve, vinogradarske breskve, malina, kupina, ribizla, šljiva i dunja.“

tegle ajvara
foto J. El Omari

Prema njegovim rečima, najtraženije su šumska jagoda i bela trešnja. Najteže se pravi slatko od zelenog oraha. „Šumskih jagoda nema puno i kad čovek hoće sebi da napravi gušt ili da pokloni nekome onda je to slatko od šumske jagode. Ostala slatka se podjednako prodaju. Većina slatka traži dugačku pripremu da bi samo kuvanje oduzelo najmanje vremena. Najteže se pravi slatko od zelenog oraha. Bere se kada počne da zri, početkom juna, kada je veličine nokta, dok nije zametnuo plod. Tada se orah buši, stoji u vodi devet dana, a svakog dana se menja voda. Zatim se ljušti pa se kuva u devet voda. Ceo taj proces od branja do tegle traje oko 11 dana,“ istakao je Stojadinović.

Izvor: Dobro jutro