Sredozemno, odnosno italijansko smilje (Helichrysum italicum) je kultura o kojoj se u Srbiji govori već više decenija, i to s razlogom. Naime, prava sorta smilja može biti idealna za uzgoj na našim prostorima, sa znatno unosnim rezultatima. U ovom podužem članku, bavićemo se malo raznim sortama smilja i, ako da sreća junačka, podstaknućemo nekog od vas, čitalaca „Bolje zemlje“, da se date u uzgoj iste.
Pa krenimo lagano.
Smilje: spisak zapaženijih sorti
Biljka koja obuhvata više od 600 različitih vrsta raste samoniklo i vešto se prilagođava različitim uslovima, što je čini prisutnom širom sveta. Zbog izuzetne sličnosti između vrsta, često je teško razlikovati ih. Na našim prostorima najčešće se može naći nekoliko vrsta, od kojih se neke uzgajaju u komercijalne svrhe. U nastavku teksta ćemo navesti nekoliko najpoznatijih vrsta.
Helichrysum italicum
Ova vrsta, o kojoj će najviše biti reči, često se nalazi u priobalnim područjima. Karakteriše je niži grm sa prepoznatljivim cvetovima žute boje koji zadržavaju svoj izgled i nakon sušenja. Listovi su aromatični, a biljka se često koristi u kozmetičkoj industriji zbog svojih svojstava.
Helichrysum arenarium
Druga poznata vrsta nazvana peščarsko smilje raste na kamenitim i peščanim mestima u blizini obale. Ova biljka ima intenzivan miris i dlakave listove, dok su cvetovi žute boje. Koristi se i u medicinske svrhe zbog svojih lekovitih svojstava i proizvodnje eteričnog ulja.
Helichrysum bracteatum
Ova vrsta, poreklom iz Australije, poznata je kao slamnata ruža zbog svojih velikih cvetova. Često se sadi kao ukrasna biljka u baštama ili saksijama na balkonima. Zahteva sunčano mesto i cveta od maja do jeseni.
Helichrysum stoechas
Ova vrsta smilja dobro podnosi ekstremne vrućine i suve uslove, najbolje uspeva na peskovitim mestima. Razvija zbijen žbun sa žutim cvetovima koji imaju jak miris, a površina koju zauzima je oko ¼ m².
Helichrysum petiolare
Ova vrsta, poreklom iz Južne Afrike, često se koristi kao viseća biljka u dvorištima. Listovi su sivkasto zeleni sa dlačicama, a cveta krajem leta sa belim cvetovima. Poznata je po slatkastom mirisu.
Helichrysum pumilum
Najrasprostranjenija u Africi, ova vrsta smilja, poznata kao uspavani pas, ima niski žbunasti oblik sa tamno zelenim listovima i manjim cvetovima na dugim stabljikama. Često se gaji kao ukrasna biljka u vrtovima.
Uzgoj u Srbiji: priča uspeha Novice Šutića
Pre više od jedanaest godina, Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina zasadio je prve plantaže smilja ispod Rtnja, što je naišlo na skeptičnost. Međutim, podneblje zbog sudara mediteranske i kontinentalne klime i vulkanskog zemljišta pokazalo se izuzetno pogodnim za smilje. Danas, zahvaljujući Šutiću, Srbija je jedan od tri najveća proizvođača organskog smilja u svetu.
Svu količinu ubranog smilja prerađuje u eterično ulje, čija cena na svetskom tržištu iznosi od 400 do 1.400 evra po litru. Šutić ima potpuno zaokružen proces proizvodnje smilja, a biotpad pretvara u pelet koji koristi kao gorivo, stvarajući cirkularnu ekonomiju sa nultom tačkom otpada.
Njegovo preduzeće, Sanikula, aktivno uzgaja i prerađuje smilje. S obzirom na činjenicu da je još uvek tehnički pionir u ovom biznisu, Šutić još ne može da da tačnu procenu koliki će biti životni vek ove biljke u Srbiji. Rekao je da bi smilje trebalo da traje između 10 i 15 godina, ali je potrebno nešto manje od decenije da bi se taj period preciznije utvrdio.
Startna ulaganja velika
Bez obzira na prognozu o dugovečnosti ove biljke, ona se već posle treće godine uzgoja može isplatiti. Ali treba imati u vidu, upozorava Šutić, da ulaganja u proizvodnju smilja nisu mala. Kako on navodi, ona se kreću od tri do pet hiljada evra po hektaru.
„U prvoj godini uspete da pokrijete neke elementarne troškove, a novac povratite i počnete da zarađujete u trećoj. Naravno, sve ovo važi samo za one koji znaju šta i kako treba da rade. Mi, sada, imamo veliku proizvodnju i u celom procesu, od branja do destilacije, angažujemo 300 do 500 ljudi, zato što je u pitanju organski proizvod koji se bere ručno. U ovom trenutku imamo 12 zaposlenih koji su odlično obučeni za desetilaciju smilja i mislim da u ostatku Srbije, trenutno, ne možete okupiti toliki broj stručnjaka za ovu delatnost. Dakle, sav uspeh dugujemo dobro uigranom i posvećenom timu”, kaže Šutić.
Uzvoj smilja, detaljnije
Smilje se može uzgajati za različite namene. Prvenstveno se koristi za proizvodnju kozmetičkih preparata, a za ukrašavanje bašta ili terasa često se biraju slamnata ruža i biljka sladić. Najbolje uspeva sredozemno smilje, zbog čega je najviše zastupljeno na našim prostorima.
Plodored
Smilje je višegodišnja zeljasta biljka koja može da niče na jednom mestu do 8 godina. Dobro se slaže sa biljkama poput bosiljka, nevena i vinke, a najbolje je saditi ga ispod viših biljnih kultura kao što su lavanda i hortenzija zbog potreba za sunčevim zracima.
Zalivanje
Smilje zahteva vrlo malo vode, jer raste na suvim i toplim mestima. Potrebno je zalivanje u početku razvoja, dok kasnije preferira dobro drenirano tlo sa što manje vlage.
Đubrenje
Đubrenje je ključno za zadovoljavajuće prinose smilja. Pre dodavanja đubriva, neophodno je sprovesti analizu zemljišta. Organsko đubrivo se preporučuje tokom jeseni, a preterano dodavanje azota može izazvati prekomerni rast korova.
Razmnožavanje
Smilje se razmnožava generativno putem semena ili vegetativno presađivanjem reznica. Generativni način uključuje prikupljanje i sušenje semena, dok se vegetativni način vrši deljenjem žbunja, što je lakši i češći metod.
Presađivanje
Smilje se može presađivati sadnicama, posebno kada se širi i zahteva novo mesto za rast. Presađivanje se preporučuje na proleće, a koren treba zasaditi na istoj dubini kao pre. Proces prilagođavanja traje oko nedelju dana.
Zemljište
Smilje se lako prilagođava različitim staništima, preferira kamenjare i siromašno zemljište. Voli dobro drenirano tlo bogato karbonatom, ali neće opstati na kiselim tlima. Priprema zemljišta uključuje obradu i uklanjanje kamenja.
Klima
Smilje je otporno na sušu i voli topliju klimu. Može izdržati duže periode vrućina bez zalivanja i treba biti postavljeno na sunčano mesto. Otporno je i na jače nalete vetra zbog jakog korena, a može rasti na nadmorskim visinama do 800 m.
Bolesti smilja
Značaj smilja leži u njegovom eteričnom ulju koje blagotvorno deluje na ljudski organizam. Za kvalitetno ulje, neophodno je zaštititi biljku od različitih bolesti.
Poleganje sadnica
Ova bolest napada mlade sadnice i uzrokuju je gljivice, manifestujući se kao povijanje sadnice ka zemlji. Biljka vene zbog pogoršanja kvaliteta tkiva. Gljivica se brzo širi, pa je potrebno preduzeti preventivne mere, poput provere zdravlja zemljišta i primene fungicida.
Siva trulež
Sivu trulež izazivaju gljivice, a bolest se često uočava kasno i može uništiti ceo zasad. Pojavljuje se nakon košenja, usled mehaničkog oštećenja biljke, i napada sve njene delove, što dovodi do truljenja.
Fuzariozna trulež
Fuzariozna trulež se javlja zbog stresa biljke i delovanja gljivica tokom vrućina. Simptomi su kasno nicanje i slabost biljke, što postepeno dovodi do njenog sušenja. Upotreba fungicida je preporučena.
Pegavost lista
Bolest izazivaju gljivice koje stvaraju smeđe pege na starijim listovima. Pege se pojavljuju kao koncentrični krugovi, što smanjuje prinose i kvalitet biljke.
Štetočine
Lisne vaši
Lisne vaši su najčešće štetočine, dele se na one sa i bez krila. One sa krilima su opasnije jer se brže šire, hrane se sokovima biljke i smanjuju prinose.
Pepelnice
Pepelnice su mali insekti sa usnim aparatom za sisanje sokova biljke. Larve se hrane sokovima, stvarajući bele fleke na listovima, što dovodi do njihovog sušenja. Potrebna je upotreba insekticida za suzbijanje.
Srebrni listojed
Srebrni listojed najviše štete nanosi prilikom uzgajanja smilja. Insekt preživljava zimu u zemlji, a u proleće polaže jaja koja se pretvaraju u larve. Larve se hrane mladim korenom, a odrasle jedinke lišćem, smanjujući kvalitet biljke. Upotreba insekticida je neophodna za suzbijanje.
Izvori: Baštovanka, AgroPortal, Biznis & Finansije, RTS, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
