U Evropi se godišnje proizvede 11 do 12 miliona tona jabuka. Poljska je tradicionalno najveći proizvođač sa oko 3,5 do četiri miliona tona. Italija i Francuska isto imaju značajnu proizvodnju. Srbija, sa oko pola miliona tona, takođe ima značajnu ulogu na evropskom tržištu. Međutim, u poslednje vreme, čak i najveći igrači se suočavaju sa problemima u plasmanu proizvoda i pronalaženju novih izvoznih destinacija.
Ukrajina se sve više ističe kao ponuđač jabuka, a sa svojim niskim cenama postaje sve veći konkurent na tržištima Bliskog i Dalekog istoka, gde veliki izvoznici ovog voća vide mogućnosti za rast i razvoj.
Nedavno je udruženje proizvođača ovog voća iz Hrvatske izrazilo zabrinutost zbog teškoća u plasiranju svojih jabuka na tržište, što je posledica pritiska otkupljivača i konkurencije jeftine robe iz susednih zemalja. Kako bi opstali, mnogi se proizvođači bore prodajom voća direktno na kućnom pragu. Pored izazova koje donose vremenski uslovi, njihov opstanak dodatno otežavaju otkupljivači i uvozna roba koja se plasira preko trgovinskih lanaca.
Zbog toga se velika količina domaćeg voća iz prošle sezone i dalje nalazi u hladnjačama. Udruženje takođe upozorava da otkupljivači trenutno fakturišu kilogram jabuka po ceni od jednog centa, što predstavlja teret koji “nijedna proizvodnja ne može da izdrži”.
Kako se naša jabuka drži (i ima li nade za boljitak)?
Pofesor Zoran Keserović, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo, prokomentarisao je situaciju. „Došlo je do poremećaja na tržištu jabuka. Proizvođači su zaista u teškoj situaciji. I u našim hladnjačama su velike količine tog voća, što može biti problem jer stižu jagode, i iskreno ne znam kako sve to prevazići“, naglasio je Keserović.
U nastavku izjave, dodao je kako je globalno teška situacija i da je Srbija na Bliski istok izvozila veće količine jabuka, ali da je trenutno sve otežano. „U ovakvim okolnostima, takođe i s Ukrajincima koji nude svoju jeftinu jabuku, smatram da je potrebno menjati politiku podsticaja“, veli on.
Prema njegovim rečima, podrška i podsticaji ne mogu biti uniformni u različitim sektorima poljoprivrede poput ratarstva, voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva. On smatra da bi subvencije u voćarstvu (kao i povrtarstvu) trebalo da budu značajno veće, što je praksa u zemljama Evropske unije, posebno za intenzivne kulture.
„Zato što tu zapošljavate dosta ljudi, i zato što je reč o porodičnim biznisima. Srbija trenutno jedino ostvaruje suficit u izvozu voća i prerađevina od voća i to ukazuje da se ovaj sektor mora čuvati. Ako to ne uradite, imaćete probleme ekonomske, prirode socijalne i demografske“, apostrofira Keserović.
Izvor: Politika
