Proizvođači malina okupljeni u udruženju “Vilamet” suočavaju se s ozbiljnim problemima zbog niske otkupne cene i kašnjenja isplata. Prema rečima predsednika udruženja, Milete Pilčevića, rok za plaćanje preuzetih malina istekao je 31. decembra 2024. godine, ali mnogi proizvođači još uvek nisu primili svoj novac. Na skupu održanom 25. decembra u Arilju, proizvođači su zatražili da otkupljivači unapred odrede minimalnu otkupnu cenu za 2025. godinu, kako bi mogli da planiraju nastavak ili eventualno obustavljanje proizvodnje.
Pilčević je istakao da se minimalna cena malina uvek unapred određivala tokom proteklih 50 godina, osim 2022. godine, kada je tržišna cena iznosila 600 dinara po kilogramu, ali su otkupljivači snizili cenu na 500 dinara. Ove godine, otkupna cena je bila znatno niža, između 230 i 250 dinara po kilogramu, što je izazvalo nezadovoljstvo među proizvođačima. Takođe, dinamičnost isplate dodatno komplikuje situaciju, jer značajan deo roda još nije plaćen.
Sezona 2025 po pitanju malina ne sluti na dobro
Izvozna cena maline prema carinskoj dokumentaciji pokazuje kontinuirani rast od avgusta do oktobra 2024. godine, prelazeći sa 370 na 450 dinara po kilogramu. Trenutno se malina između hladnjača u Arilju prodaje po ceni od oko 430 dinara po kilogramu, dok su otkupljivači isplaćivali proizvođačima svega 250 dinara po kilogramu, sa blagim povećanjima od 10 do 20 dinara.
Pilčević je ukazao na problem neusklađenosti cena i ekonomskih uslova. Podsetio je da je malina 2008. godine koštala 200 dinara. Ali je realna vrednost tog novca bila znatno veća nego danas. Ovo je dovelo do toga da proizvođači sve teže pokrivaju troškove proizvodnje.
Mnogi proizvođači razmatraju prestanak bavljenja malinarstvom, jer trenutni uslovi ne omogućavaju profitabilnost. Pilčević je izjavio da će, ukoliko se situacija ne popravi, i sam prestati sa uzgojem malina nakon ove godine. On je ukazao na to da su proizvođači često na milosti otkupljivača, koji im duguju bez kamate. Pritom su, veli on, sami proizvođači suočeni sa sankcijama u slučaju kašnjenja svojih obaveza prema dobavljačima.
Ova situacija osvetljava nužnost postizanja dogovora između proizvođača i otkupljivača, kao i bolje regulacije tržišta. Samo ovim putem bi se očuvala proizvodnja malina u Srbiji i zaštitili interesi svih učesnika u ovom sektoru.
Izvor: Agronews
