I u ovom trenutku, sredinom decembra, srpska malina ne može a da ne podlegne pod pritiskom prenatrpanih problema. Još uvek ima malinara u Srbiji koji, i pored tržišnih turbulencija koje su započele prošle godine, nisu primili potpunu isplatu za prethodni usev malina.
Prostran: Tri stavke za spas malina
Milan Prostran, agroekonomista, učestvovao je na nedavnom panelu „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“. Tu je izrazio mišljenje kako je neophodno da se u povećanje potrošnje malina uključi čitava država. Kako on tvrdi, to treba da počne od najviših državnih činovnika.
„Ja sam imao tu privilegiju da, dok sam bio u Vladi Jugoslavije, gledam kako se predsednici država svojom promocijom domaćih proizvoda bore da očuvaju farmere…“ započeo je Prostran. „Imate i primer kada (francuskog predsednika Emanuela) Makrona pitaju zašto on u ovom tržišnim uslovima promoviše svoje proizvode, štiteći i bagete i sir i vino, i sve ono što je francusko. On je rekao, ‘jedini razlog toga je očuvanje domaćih farmera’.“
Izvor: Insajder Video
Prema Prostranu, tri stvari su nužne za rešavanje problema u domaćem malinarstvu. Prva je politika subvencionisanja ove kulture. „Malina je nama važan proizvod i treba je proglasiti za proizvod od nacionalnog značaja. To ne treba da znači da ona samo treba da nosi taj epitet, već ona mora da bude podržana ozbiljnim državnim subvencijama iz budžeta,“ dodaje Prostran.
Druga stavka, veli on, je pospešivanje domaće potrošnje. „Mi danas govorimo o malini samo sa stanovišta izvoza. Jeste da je 98 posto ide u izvoz, ali mi moramo da kroz malinu poboljšamo kvalitet življenja naše dece i stanovništva,“ iskazao je stručnjak.
Treća i poslednja stavka, kako navodi, je međunarodna promocija srpske maline, koja dosta manjka. „Mnogi ambasadori su nam zamerali zašto mi našu malinu koja nam je najvredniji proizvod, dakle naše ‘crveno zlato’ ne promovišemo na najvišim državnim prijemima… Agrarna politika se ne kreira na ulici već u institucijama,“ završava izlaganje Prostran.
Malinarstvo u EU
Direktor i vlasnik firme “ATP Irigation”, Mile Radisavljević, deli svoje iskustvo o posmatranju malih pakovanja borovnica od 90 grama u Holandiji. Inače, u ovoj članici Evropske unije je proizvod poput maline dostupan u maloprodaji. „Onda kao što su kod nas kesice bombona, (prodaje se) iseckana šargarepa kao pomfrit ili jabuka, otprilike jedna. Naravno, to je pakovano sa azotom, da ne dođe do oksidacije. (Ove porcije koštaju) 35-40 evrocenti,“ veli Radisavljević.
Primenom ovog pristupa, cena kilograma jabuke može dostići dva evra, dok se u Srbiji smatra uspehom cena od 35 centi po kilogramu. On smatra da isti model može biti primenjen i na malinu, kroz ponudu manjih pakovanja namenjenih deci školskog uzrasta. „To im je užina, jedan evro ili pola evra, a šta naša deca jedu? Čips, štapiće, (pa već imamo) decu sa dijabetesom tip 2 u trećem, četvrtom razredu, i državu koja im celog života država plaća lečenje. O tome treba sada razmišljati, a ne kada bude kasno,“ dodaje Radisavljević.
Izvor: Nova ekonomija
