Naslovna Poljoprivreda Srpske sorte voća pred nestajanjem

Srpske sorte voća pred nestajanjem

62
0

Srbija je zemlja vična proizvodnji voća, sa dugom tradicijom. Ali neke sorte, kako se čini, odlaze polako u istoriju. „Dobro jutro“ je pokrilo priču, te bi bilo instruktivno pogledati koje se to sorte laganim korakom gase.

Umirućeg voća izvrsna kakvoća: slučaj karamanki

Trenutno je situacija takva da će kruške poznate kao „karamanke“ ostati zabeležene za buduće generacije uglavnom zahvaljujući tome što su opisane u pesmi. Iako su ove stare sorte voća, poput karamanki, jabuka i bresaka, izuzetno izdržljive i dugovečne, suočavaju se sa opasnošću od nestajanja jer se ne gaje ozbiljnije, već se mogu naći samo uz okućnice kao predstavnici našeg genetskog nasleđa.

Vitomir Igić iz Donjeg Matejevca ističe da su karamanke verovatno donele turske osvajače, ali da im naše podneblje izuzetno odgovara, i poznato je da postoje stabla stara i više od jednog veka. Igić je posadio desetak stabala na svom imanju, koristeći divlje kruške kao podlogu, koje donosi sa planine. Trudi se da sačuva i stare sorte bresaka, posebno „vinogradarke“. Iako vinogradarstvo više nije prisutno u tom kraju, Vitomir održava desetak sorti vinogradarki sa belim i žutim plodovima, pa čak i sa potpuno crvenim.

„Pre svega sam čuvar starih sorti. Imam genetski materijal, ali je potrebno da iza toga stane institucija. Meni je to više radoznalost i želja da se sačuva,“ veli proizvođač.

Za staro nam voće nikada skupoće: slučaj šumatovki

Tanja Živković, stručnjakinja za voćarstvo u PSSS Niš, potvrđuje da su u prošlosti stare sorte voća bile široko rasprostranjene na teritoriji naše zemlje, dok se danas retko gaje u voćnjacima. Živković ističe da se obično mogu pronaći pojedinačna stabla ovih starih sorti na okućnicama. Prednosti uzgoja starih sorti voća leže u njihovoj otpornosti na bolesti i nepovoljne vremenske uslove, zbog čega su posebno pogodne za organsku proizvodnju.

cadjava krastavost jabuke

U nastavku izjave, Živković opisuje staru sortu jabuke „šumatovku“ kao jednu od najstarijih sorti jabuka koje se gaje na našim područjima. Ona ističe da plodovi šumatovke pokazuju izuzetnu izdržljivost, a njihov kvalitet se poboljšava tokom dužeg čuvanja. Mogu se čuvati sve do maja meseca, a tokom skladištenja postaju sve sočniji i intenzivnijeg mirisa, što ih čini još prijatnijim za konzumaciju.

„Zbog svoje čvrstine plodovi su vrlo transportabilni. Sazreva krajem oktobra. Cveta srednje rano, rađa obilno,“ veli ona. „Plodovi su sitniji (50-80grama), osvežavajućeg ukusa. Boja pokožice je zelenkasto-žućkasta, a većina ploda je prekrivena rumenilom. Pokožica je sjajna i srednje tanka. Meso ploda je belo, nakiselog ukusa, čvrsto, sočno i ima izrazito prijatnu aromu. Ova sorta smatra se savršenom za industrijsku preradu, uglavnom za pripremu sokova od jabuka ili jabukovače. Sorta jabuka šumatovka je otporna na čađavu krastavost, dosta otporna na sušu i mraz, te i u nepovoljnim uslovima daje bogat rod“.

Foto: Pixabay/Peggychoucair

Drevnog voća drva vazda bila prva: slučaj petrovača i starih karamanki

Živković, u nastavku izlaganja, pominje i petrovače. Preciznije, ona tvrdi da je petrovača najranije letnje jabuke domaćeg porekla. Težina ploda iste, ističe ona, iznosi do 50 grama.

„Oblik ploda je okruglasto – kupast. Pokožica je slamasto-žute ili crvene nijanse. Peteljka na plodu je tanka, srednje dužine i povijena. Plodovi jabuke petrovače su sočni i slatki, prelepog mirisa. Sazreva krajem juna pa sve do jula, do Petrovdana. Petrovača je dosta otporna na delovanje štetočina, bolesti i nepovoljne klimatske uslove. Takođe, može uspevati na većini zemljišta, pa se zato u prošlosti uzgajala u skoro svakom domaćinstvu,“ veli ona.

Foto: Pixabay

Kruška karamanka je tradicionalna sorta koja dozreva u drugoj polovini avgusta. Plodovi su veoma veliki, sa sočnim i ukusnim mesom koje kombinuje slatke i kiselo-voćne note. Ova sorta može da se skladišti u prostorijama 2-3 nedelje i pokazuje visoku otpornost na bolesti, niske temperature (cvetni pupoljci izmrzavaju tek na -25˚C), sušu, toplotne šokove i vruće vetrove, ne zahtevajući prskanje hemikalijama. Jedna od njenih prednosti je da nije neophodno da ima oprašivače.

S druge strane, kaluđerka, koja potiče iz Francuske, takođe je otporna na mrazeve, sušu i štetočine, delimično na čađavu krastavost. Iako se može dobro čuvati, plodovi su manje aromatični i imaju manje kiselina. Ova sorta, rano-zimska, dozreva početkom oktobra, sa cvetanjem srednjeg intenziteta. Kao njeni oprašivači mogu poslužiti Krasanka Trevuša i Hardijeva, naglasila je savetnica Tanja Živković.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Kad se starovoćiš, zdušno se podbočiš: slučaj budimke i lubeničarke

Kada je reč o budimki, još jednoj autohtonoj sorti, ona daje obilne prinose i sklona je izmenjenoj rodnosti.

Plodovi su srednje veličine, sa kratkom i debelom peteljkom, što može dovesti do opadanja pre berbe. Boja ploda je pretežno zeleno-žuta, dok se ponekad može primetiti svetlocrvena boja, mada u manjoj meri. Meso je beličasto-zelenkasto, čvrsto ali postaje mekše tokom vremena, sa srednjim nivoom sočnosti, slatkastog ukusa i blage arome. Posebno je značajno da ne dolazi do truljenja na mestu udara, već do oplutnjavanja. Ova sorta može se čuvati do kraja aprila, pri čemu se kvalitet ploda poboljšava tokom skladištenja. Budimka je osetljiva na čađavu krastavost.

Budimka
YouTube Screenshot
Izvor: Kruna VD

Zanimljiva je i kruška lubeničarka, koja karakteriše tamnocrveno meso koje podseća na ukus lubenice. Sazreva od sredine do kraja avgusta, i daje dobre i redovne prinose. Plodovi su srednje veličine, sa oblikom koji podseća na krušku. Meso je svetlocrveno, sočno, slatkasto-kiselog ukusa i prijatne arome. Kako plodovi postaju prezreli, gube karakterističnu crvenu boju, ali i dalje su ukusni i prijatni za konzumaciju.

Izvor: Dobro jutro