Naslovna Poljoprivreda Srpski hleb, ruski hleb i kulturološko-kondotijerska razmena

Srpski hleb, ruski hleb i kulturološko-kondotijerska razmena

88
0

U utorak je počeo prvi međunarodni poslovni forum o savremenom pekarstvu i perspektivama razvoja, gde je hleb bio glavna tačka dnevnog reda. Dotični forum, pod imenom „Rusija–Srbija: savremeno pekarstvo i perspektive razvoja“, ovekovečen je potpisivanjem ugovora o saradnji između Ruskog saveza pekara i Unije pekara Srbije. Više od 100 kompanija, među kojima je oko 30 ruskih, prijavilo se za učešće na ovom forumu.

Image by Couleur from Pixabay

Dobro, super, ali nas interesuje hleb. Gde se hleb tu javlja?

Polako, sad ćemo.

Naime, predsednik Ruskog saveza pekara, Dimitrij Semjenov, naglasio je da je ovo prvi rusko-srpski forum posvećen pekarstvu, što čini značajan međunarodni događaj. Tema foruma, hleb i pekarstvo, nije slučajna, jer je borba protiv gladi i obezbeđivanje sigurnosti hrane, čije su osnovne komponente hleb, brašno i žito, sistemski nerešen problem širom sveta.

Image by wal_172619 from Pixabay

Kao predstavnik udruženja koje okuplja više od 200 kompanija iz ovog sektora u 73 regiona, Semjenov je podvukao važnost pekarske industrije ne samo kao ključne socijalne grane svake države, već i njenog integrisanja sa preko 50 srodnih grana. A to ukazuje na visoki značaj ovog foruma za prijateljske države i globalnu ekonomiju u celini.

„Imao sam prilike da se u Beogradu upoznam sa pekarskim proizvodima, probam hleb i zaista je izvrstan, ali i različit od onog koji se pravi u Rusiji. Uveren sam da ćemo u narednom periodu razviti kontakte i uspostaviti čvrstu saradnju, kao i da će hleb iz Srbije moći da se kupi u radnjama u Moskvi, ali i obrnuto“, istakao je Semjenov.

Image by Couleur from Pixabay

A šta naši vele?

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, isto je prokomentarisao novi sporazum. Naglasio je da je dnevni red poslovnog foruma obiman i da će obuhvatiti mnoge važne teme, uključujući razmenu iskustava o primeni naprednih tehnologija u pekarskoj industriji, trenutna rešenja u snabdevanju sirovinama i opremom. Takođe, planirane su diskusije o obuci specijalista i korišćenju naučno-tehničkih resursa koji su ključni za povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu hrane. Pralica veruje da će ovo doprineti pokretanju novih zajedničkih projekata i investiranju u perspektivne poslovne ideje.

Iako su ekonomski odnosi između Srbije i Rusije nedavno pod uticajem geopolitičkih pritisaka, ostaju stabilni, a izvoz je održan. Prema podacima Privredne komore Srbije koje je prezentovao Bojan Stanić, u 2023. godini 1.100 kompanija sa 8.000 radnika izvozilo je na rusko tržište. Ukupna vrednost izvoza bila je 1,1 milijardu evra.

Image by Manfred Richter from Pixabay

Posebno je značajan izvoz usluga, posebno informacionih tehnologija, gde Srbija ostvaruje suficit, dok je Rusija na petom mestu kao trgovinski partner, iza SAD-a, Velike Britanije, Švajcarske i Nemačke. U Srbiji posluje 2.000 firmi u većinskom vlasništvu iz Rusije, koje zapošljavaju 4.000 ljudi, a vrednost ruskih direktnih investicija prošle godine iznosila je 200 miliona evra.

Hleb i pekarstvo uopšte: još detalja

Na poslovnom forumu istaknute su ključne teme savremenog mašinstva, opreme, inženjerske podrške i pakovanja. Pokrivene su i tehnologije za zamrzavanje pekarskih i konditorskih proizvoda. Njima se, istaknuto je, omogućava transport svežih proizvoda do potrošača na velike udaljenosti.

Image by Couleur from Pixabay

Planirano je da se diskutuje o:

  • obrazovanju pekara i tehnologa u obe zemlje
  • mogućnostima otvaranja škola za obuku pekara
  • trendovima u pekarskoj industriji usmerenim ka mlađoj generaciji.

Andrej Hripunov, trgovinski predstavnik Rusije u Srbiji, obratio se medijima za komentar. Naglasio je važnost proizvodnje hleba za prehrambenu bezbednost države, uz pekarsku industriju kao osnovu privrednog razvoja. On je izrazio uverenje da će razmena iskustava između dva velika udruženja doprineti razvoju agro-sektora. Time će otvoriti mogućnosti za saradnju, razmenu znanja, primenu novih tehnologija i podsticanje startapova.

Izvor: Politika