Naslovna Poljoprivreda Srpski mak, po evropskim standardima – jednačina za dobar biznis

Srpski mak, po evropskim standardima – jednačina za dobar biznis

78
0

Sušna jеsеn i topao oktobar doprinеli su da mak koji je posеjan jеsеnas propadnе, što ćе sе odraziti na prinosе. Ovo će biti evidentno kada sе krajеm juna i počеtkom jula mak budе skidao sa njiva u Padini, na području opštinе Kovačica u Banatu.

Miša Hromčik, ugledni proizvođač maka iz Padine, ističe da domaće sorte su još više pogođene sušnom i toplom jesenjom klimom u poređenju sa češkim sortama namenjenim kupcima u Slovačkoj. Osim njega, još sedam-osam proizvođača u Padini seje češku sortu.

Image by Andy Faeth from Pixabay

Mak češke sorte solidno tražen

Što se tiče ovogodišnjeg prinosa domaćeg maka, Hromčik ne može dati procene jer radi za slovačko tržište i pridržava se uputstava i standarda koji važe za tržišta EU. U Padini, češka sorta se seje na oko 200 hektara isključivo za jednog poznatog kupca koji je otkupljuje i obezbeđuje repromaterijal.

Hromčik ističe da je ovogodišnji izvoz maka za Slovačku sa banatskih polja iznosio 75 tona, ali kao poluproizvod, gde je maka očišćen samo od čaura, jer se čist maka ne može izvoziti.

Image by Anja from Pixabay

„Svе radimo po EU standardima a to, izmеđu ostalog, podrazumеva i da mak nеma morfijuma“ veli Hromčik. „ Zbog klimatskih promеna i svе nižih cеna ratarskih kultura, okrеnuli smo sе proizvodnji maka. Ali smo sе prvo povеzali sa maticom Slovačkom, od njih smo čuli priču i pokrеnuli posao koji sе pokazao kao odličan izbor, zbog sigurnog tržišta i dobrе cеnе.“

Uzgoj maka ipak zahteva dopunu

Hromčik ističe da nije moguće živeti samo od uzgoja maka, pa se bavi i ratarstvom, kao i povrtarstvom. Osim što se bavi uzgojem maka, on takođe uzgaja paradajz, italijanske sorte na otvorenom polju na 60 ari, s kojih dobije između 20 i 25 tona crvenog zlata. Navodi da ga sadi, zaliva i prerađuje kako bi mu bilo zanimljivije tokom leta, jer kad završi sa makom, započinje pravi posao oko paradajza. Tvrdi da je dobro organizovao posao, tako da sve što proizvede proda odjednom.

Image by kbrosig from Pixabay

Prema njegovim rečima, prosečna cena maka je dva evra. Ali može biti i viša, tvrdi on. To zavisi od berzanskih kretanja, čije izveštaje dobijaju tokom godine. To je malo uticalo na njihovu odluku da se opredele za mak. Naposletku, oni su, trgujući sa ratarskim kulturama, bili zavisni od nakupaca.

Hromčik kaže da se po hektaru može dobiti između pola tone i 900 kilograma maka. Svakako sve zavisi od klime, s obzirom da mak voli peskovita i suva zemljišta. Ističe da je prošla godina trebalo da bude rekordna. Ali je zapravo bila prosečna. Pritom je prethodna sezona bila sušna i ispala je rekordna.

Izvor: Dnevnik