Domaće stočarstvo nije kako treba. Ni po kom osnovu. Ukoliko niste ubeđeni, dragi paori, kao argument nudimo ovaj segment iz marta ove godine. Šokiraćete se.
Kako to da nam stočarstvo umire?
Srpski građani sve češće prelaze granicu sa Hrvatskom kako bi kupovali jeftinije meso, što je postalo uobičajen prizor u Iloku. Ovaj fenomen odražava širi problem koji pogađa srpsko stočarstvo, koje je doživelo drastičan pad u poslednjih deset godina. Prema popisu poljoprivrede, broj stoke u Srbiji je u ozbiljnom padu: od 2012. godine Srbija ima 182.000 goveda, 1,1 milion svinja i 4,7 miliona komada živine manje. Jedini izuzetak su pčele, čiji broj raste, dok se ukupan broj uslovnih grla stoke smanjio za 20% u poslednjih pet godina.
Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, ističe tri ključna razloga za ovakvo stanje: pad broja stanovnika, neadekvatnu politiku subvencija i način proizvodnje stoke. Smanjenje broja stanovnika, uz pad poljoprivredne radne snage, doprinosi padu stočarstva. Međutim, neodgovarajuća agrarna politika je glavni krivac za trenutnu situaciju. Do 2012. godine, Srbija je imala suficit u izvozu mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ali je uvođenjem subvencija po grlu došlo do ubrzanog pada stočarstva.
Subvencije po grlu, uvedene 2012. godine, potaknule su proizvođače da se fokusiraju na broj životinja, umesto na produktivnost. Ovaj sistem subvencija nije u skladu s praksama Evropske unije, gde su slične mere dovele do propasti stočarstva u Hrvatskoj. Srbija je od 2016. do 2018. godine izdvojila 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, ali to nije dovelo do povećanja broja grla, proizvodnje mesa ili izvoza.
Kako moderni agrar dovodi do stagnacije domaćih paora
Državna revizorska institucija (DRI) je 2019. godine kritikovala Ministarstvo poljoprivrede i Upravu za agrarna plaćanja zbog nestabilne politike podsticaja i neefikasne obrade zahteva poljoprivrednika. Česte izmene pravila subvencionisanja, kao i nepravilnosti u dodeli sredstava, dodatno su pogoršale situaciju. Od 2018. godine, broj goveda je pao za 17,7%, a broj svinja za 30,7%. Subvencije po grlu dovele su i do pojave „fantomskih krava“, za koje su isplaćivana sredstva, iako one ne postoje, što je dovelo do gubitka od 3,2 milijarde dinara.
Poljoprivrednici u Srbiji, koji se uglavnom oslanjaju na mala porodična gazdinstva, suočavaju se sa sve većim izazovima. Moderna stočarska industrija zahteva velike farme sa dobrom genetikom i naprednim tehnologijama, što mali proizvođači ne mogu da prate. Potrebna je promena politike, uključujući prelazak na subvencionisanje modernizacije i konkurentnosti, umesto subvencija po grlu. Živkov predlaže uvođenje kofinansiranja velikih poljoprivrednih investicija, sličnih onima u Evropskoj uniji, kako bi se poboljšala produktivnost i efikasnost srpskog stočarstva.
S obzirom na zelenu tranziciju u Evropskoj uniji, koja smanjuje poljoprivrednu proizvodnju, Srbija ima priliku da preuzme deo te proizvodnje. Međutim, to zahteva sistemsku promenu u pristupu poljoprivredi, posebno u sektoru stočarstva, kako bi se obezbedila održivost i konkurentnost u budućnosti.
Izvor: Nova ekonomija
