Zbog recentnih vraćanja i uništavanja tovara srpskog voća na hrvatskoj i crnogorskoj granici, domaće voćarstvo je u problemu. Međutim, struka smatra da su ovi potezi nepravedni prema domaćim privrednicima, ali i da iza dotičnih poteza stoji nešto dublje.
„Naše voćarstvo prati sve standarde“
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku je u izjavi za medije podsetio na situaciju sličnu skorašnjem odbijanju pošiljki voća koje je sadržalo pesticid hlorpirifos. Naime, onovremene ture malina su isto tako imale otežan izvoz, ovaj put zbog navodnog prisustva sredstva novovirs. Problemi nastali zbog pogrešne procene ondašnjih čelnika su znatno unazadile trgovanje malinom.
„Mi smo uspostavili sve standarde, imamo akreditovane laboratorije. I takve situacije su, za razliku od drugih zemalja, svedene na minimum. Može da se desi, ali u odnosu na druge, mi smo daleko sigurniji proizvođači,“ bezrezervno tvrdi Leposavić.
Situaciju sa neuspelim izvozom u Crnu Goru vidi kao potez protkan političkim motivima. „Sada ćemo svi da udarimo po srpskom voćarstvu i poljoprivredi i da im pokažemo svu svoju snagu i veličinu. Sigurno je da ima i politike, a pogotovo kada je reč o Hrvatskoj“, dodaje on. „Činjenica jeste da je bilo prisustva hlorpirifosa u voću. Ali lično sam i sam imao problem sa tom zemljom kada su Institutu za voćarstvo u Čačku tražili nekakve parametre za patogene koji se ne mogu naći u biljnoj proizvodnji.“ Za kraj izjave je dodao da se „jasno“ sve ovo izdešavalo „u cilju da se spreči izvoz sadnog materijala iz Srbije“.
Nema zabrane od strane EU
Profesor voćarstva Zoran Keserović se slaže sa Leposavićem. On istupanje crnogorskih zvaničnika smatra neozbiljnim i apostrofira da ne sme biti mesta takvim prestupima. Pre svega ga čudi, kako ističe, i ne vidi razlog zbog čega bi proizvođači koristili hlorpirifos konkretno kod šljive. Za razliku od breskve, podsećamo, šljiva se manje prska, te joj tretman hlorpirifosom i nije nužan.
„Voće je naša perjanica u izvozu poslednjih godina, tako da sve ovo može da ima negativne posledice,“ nastavio je izjavu Keserović. „Davanje ovakvih netačnih informacija je izuzetno nekorektno i opasno. To jako mnogo košta drugu zemlju. U Srbiji se izuzetno vodi računa o upotrebi pesticida, posebno kod velikih izvoznika“.
Povodom objava na društvenim mrežama u kojima se navodi kako je Srbiji nakon vraćenih pošiljki voća sa granica EU zabranjen izvoz svog voća, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poručilo je javnosti da su u pitanju neistine i dezinformacije. Pritom, građanima je upućen apel da ne podižu paniku i da se ne obmanjuju netačnim podacima.
Izvoz u Evropsku uniju se svakako nastavlja nesmetano. Primera radi, samo u avgustu ove godine Srbija je izvezla ka zemljama EU 692 pošiljke. Drugim rečima, evropski potrošači su tog meseca imali pristup blizu 8.000 tona voća i povrća sa prostora Srbije. Svega tri pošiljke su vraćene od tog ukupnog broja, što je manje od pola procenta ukupnog broja avgustovskih izvoza.
Izvor: Politika
