Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Srpsko voće i povrće su svetski kvalitetni – čak i ako svet...

Srpsko voće i povrće su svetski kvalitetni – čak i ako svet to odbija da primeti!

90
0

Domaće voće i povrće su traženi – ne sad, već poodavno. I to ne samo u regionu, već širom ove naše napaćene planetice. Izazovima devedesetih, u periodu sankcija, svetski lideri u preradi hrane su pronašli načine da dođu do srpske maline jer im je njen specifičan ukus bio nezamenjiv. Srbija ima potencijal za izvoz na globalno tržište, ali neophodno je ulaganje u marketinške aktivnosti. Današnje stručne publikacije obiluju reklamama za voće iz raznih zemalja poput Egipta, Španije, i Italije. Rimer Lejn, konsultant i stručnjak za trgovinu u sektoru prerađenog voća i povrća, angažovan na USAID projektu Velika mala privreda, izražava nadu da će Srbija postati prisutna u takvim publikacijama.

Foto: Pixabay

Lejn se već više od petnaest godina bavi srpskom ponudom svežeg, smrznutog i prerađenog voća i povrća, a njegova analiza pokazuje da domaći proizvođači možda precenjuju neke izvozne mogućnosti, kao što je rusko tržište, dok možda propuštaju druge, poput tržišta Bliskog Istoka, baltičkih i nordijskih zemalja ili država centralne i južne Amerike.

Kako naše povrće i voće imaju prolaznu šansu na inotržištima?

Na nedavnom Agro Belgrade sajmu, primetna je bila vest da su srpski izvoznici u 2023. godini izvezli manje jabuka. Izvoz je pao za čak 20 miliona evra u poređenju sa 2022. godinom. Pritom je ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda u istom periodu doživeo deficit kako po količini tako i po vrednosti za oko 100 miliona evra. To je delom rezultat činjenice da su mnoge domaće kompanije ranije oslanjale svoj izvoz na Rusku Federaciju, ali su se suočile s izazovima u logistici i izvozu ka tom tržištu. Štaviše, rusko tržište sada sve više oslanja na sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.

Foto: Pixabay

Lejn veruje da bi prilike trebalo prvo tražiti na evropskom tržištu. Ne samo da nam je ono geografski najbliže, već takođe postavlja ozbiljne zahteve pred svoje proizvođače kako bi ispunili standarde Zelenog dogovora.

Treba istaći da se čeka ponovno usklađivanje EU oko brzine sprovođenja „zelene“ transformacije usred masovnih protesta poljoprivrednika. Dok to traje, Lejn ističe relativno povoljan položaj Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Ovaj status našoj zemlji omogućava postepeno primenjivanje promena koje donosi Zeleni dogovor. Na primeru smrznutih malina i kupina, baltičke zemlje su u poslednjih pet godina zabeležile porast uvoza od 20%.

Foto: Pixabay

S druge strane, Kina je tokom istog perioda zabeležila porast uvoza smrznutih višanja i jagoda za 31%, kao i suvih šljiva. Tu je i Indija, koja je povećala uvoz jabuka za 13% u poslednjih pet godina. Što se tiče povrća, vrednost izvoza kiselih kornišona iz Srbije je porasla za dva miliona evra, a luka za tri miliona. Vrednost šargarepe, celera i cvekle za oko četiri miliona evra. Za svo navedeno povrće posmatra se profit u periodu od 2022. do 2023. godine.

Izvor: AgroNews