Zbog neadekvatnog pristupa uzgoju, veliki broj stabala trešnje na teritoriji nekoliko opština u Jablaničkom okrugu se suši i propada. Domaći voćari okruga ne znaju kako da se izbore sa propadanjem stabala, ali kako navodi struka, rešenje za problem postoji.
U poslednjih pola decenije, mnogi voćari su zasadili trešnje na svojim imanjima, konkretno okalemljenim na podlozi magriva. Da podsetimo, podloga magriva (Prunus mahaleb) je namenjena uzgoju trešnje i višnje na krečnom, suvom, dobro dreniranom zemljištu, dok na zemljištu težeg mehaničkog sastava brzo propada, pogotovo u kišnim godinama kakva je bila ova.
Domaći voćari su upravo tu grešku napravili, podižući zasade na sadnicama na zemljištu koje nikako ne pogoduje podlozi. Slična situacija se desila i u Rasinskom okrugu, s tim što je zasada trešnje tamo bilo na duplo većim površinama od Jablaničkih. Poređenja radi, u Rasinskom okrugu je pod trešnjom bilo zasađeno oko 100, a u Jablaničkom oko 50 hektara.
Propadanja stabala su se desila i na podlozi divlja trešnja (Prunus avium). Međutim, ovo je zabeleženo u manjoj meri, i u Jablaničkom i u Rasinskom okrugu.
Kako spasiti trešnje?
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Srbije se susretala sa ovim problemom ranije. Master inženjer poljoprivrede Nenad Stefanović iz Leskovca je za JUGPress ponudio svoj stručni savet po pitanju sprečavanja sušenja i propadanja stabala trešnje na ovom području.
„U zasadima gde je došlo do propadanja manjeg broja stabala (obično u nižim delovima parcela) može se izvršiti podsada ali pri tome nikako ne koristiti sadnice na podlogama magriva i divlja trešnja jer će se zasigurno opet desiti isto,“ naglasio je Stefanović, pominjući podsada sa sadnicama trešnje okalemljene na podlozi Kolt kao potencijalno rešenje. „Pored toga što je slične bujnosti kao gore pomenute dve, bolje podnosi teška i vlažna zemljišta i otporna je na trulež korena koju izaziva gljiva iz roda Phytophthora, a koja se navodi kao mogući uzročnik propadanja magrive.“
Stefanović je upozorio da ni podloga kolt nije potpuno imuna na zabarivanje zemljišta zbog visokih podzemnih voda, niti dugotrajnog zadržavanja vode u zoni korenovog sistema. „U skladu sa iznetim, još jednom treba ponoviti da je za uspešan uzgoj trešnje neophodno odabrati parcelu sa dobrom drenažom zemljišta (brzo oticanje viška vode) i taj uslov shvatiti kao ograničavajući,“ zaključio je Stefanović.
TEKST ORIGINALNO NAPISAN 10. AVGUSTA 2023. GODINE
Izvori: JUGPress, AgroInfoNet
