Setva pšenice ove jeseni u Srbiji suočila se s izazovima kao što su nepovoljni vremenski uslovi i finansijski problemi ratara. Optimalan rok za setvu pšenice već je prošao, iako neki ratari još uvek seju. Agronomi smatraju da se žito može sejati do 15. novembra, ali kasnija setva nosi rizik jer pšenica nema dovoljno vremena da se adekvatno pripremi za zimu. Ova sezona setve bila je finansijski teška za poljoprivrednike zbog niske cene pšenice i visokih troškova proizvodnje. To je dovelo do najave poljoprivrednika da će koristiti seme iz sopstvene proizvodnje, tzv. “seme s tavana”, umesto deklarisanog semena. Ipak, Ministarstvo poljoprivrede obećalo je subvenciju od 10.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme, što bi moglo poboljšati kvalitet setve.
Agronomski stručnjak Miroslav Malešević izjavio je da su optimalni uslovi za setvu bili između 10. i 20. oktobra, kada je bilo dovoljno vlage i odgovarajuće temperature. U tom periodu posejana pšenica je već iznikla i dostigla treći list. Za setvu posle tog datuma potrebne su dodatne mere, poput valjanja oranica, kako bi se zadržala vlaga u zemljištu i omogućilo ujednačeno nicanje. Prof. Malešević naglašava da je pšenica pogodnija za setvu od kukuruza jer zimi ima dovoljno vlage i sazreva u junu i julu, pre dolaska visokih letnjih temperatura.
Prema rečima Srđana Tatomirova iz Poljoprivredne stručne službe Novi Sad, ove jeseni je posejano više pšenice na području Južnobačkog okruga, ukupno oko 40.000 hektara, što je više nego prošle godine. On navodi da je povećana setva pšenice posledica straha od visokih letnjih temperatura koje negativno utiču na useve.
Skoro 600.000 hektara pšenice moguće
Direktorka “Žita Srbije”, Sunčica Savović, iznela je očekivanje da će pšenica biti posejana na oko 500.000 hektara, ali da je moguće da ta površina bude i veća, dostižući između 580.000 i 600.000 hektara. Ova veća površina, ako se potvrdi, može biti rezultat plodoreda i činjenice da je pšenica prvi prihod za poljoprivrednike u godini.
Pored pšenice, od ozimih kultura u Srbiji se gaji i ječam. Prema struci, ječam bi ove godine mogao zauzeti između 90.000 i 100.000 hektara. Na području južne Bačke ječam je posejan na oko 3.500 hektara. Pak sa druge strane se tritikale, koje stočari seju za ishranu stoke, prostire na oko 800 hektara. Uljana repica, još jedna ozima kultura, takođe je prisutna. Međutim, treba istaći da je ove godine posejana na manjoj površini zbog sušnih uslova tokom septembra. U Južnobačkom okrugu uljana repica zauzima 2.800 hektara.
Ovi podaci odražavaju aktuelne trendove i izazove u poljoprivredi Srbije. To je posebno tačno u sektoru žitarica, koji zavise od vremenskih uslova i finansijskih mera podrške.
Izvor: AgroTV
