Radmila Raca iz Kragujevca je pre dve godine dobila pelcer kaktusa i zasadila ga, ne znajući da je u pitanju južnoafrička stapelija. Osim divljenju njegovoj nespornoj lepoti, usledilo je i neprijatno iznenađenje. Naime, cvet prelepih šara, boje i teksture, poput somota, umesto da miriše na vanilu, počeo je da zaudara na pokvarena jaja.
„Prelepi, ali smrdljivi cvetovi osvanuli su u našem dvorištu. Iznenađenje i oduševljenje, jer nisam ni znala o kojoj vrsti kaktusa se radi, zamenilo je čuđenje zbog neprijatnog mirisa. Ali, šta je tu je! Gajila sam ga, sad ga trpim. Na kraju je poslužio za malo šale, jer sam pozvala ćerke i namamila ih da ga pomirišu. Naravno da nisu mogle da odole lepoti,“ veli kroz šalu Raca.
Otkud stapelija u Srbiji?
Kako je istakla u svojoj izjavi za list „Dobro jutro“, Raca je veliki i predani zaljubljenik u biljke. Unutar njenog vazda šarenog dvorišta, ova domaćica odavno iz hobija neumorno i sa zadovoljstvom gaji voće, povrće i cveće. Naravno, kod nje se nalazi onoliko sorti koliko joj veličina placa dozvoljava.
Pelcer sporne i ne preterano miomirisne stapelije je dobila od komšinice. Kako je istakla, nehajno ga je zasadila u saksiju, misleći da je u pitanju samo običan kaktus. „Nije to miris zbog koga baš ne možete da budete u dvorištu, ali kad primaknete nos ovoj prelepoj zvezdi, nije baš prijatno. Gledamo ga iz daleka“, dodaje Raca.
Ovaj sukulent poreklom iz Južne Afrike voli kamenite predele, topla i svetla mesta, ali zaklonjena od direktnog sunca. Ali, na našem podneblju, preko zime trebalo bi biljku uneti u negrejane prostorije. Njihova temperatura ne sme da pada ispod 10 stepeni. Prihranjuje se tečnim đubrivom za kaktuse, a potrebna mu je i dobra drenaža, da koren ne bi istrulio. Ima jednostavan proces razmnožavanja, uglavnom reznicama ili otkinutim člancima. Stapelija ima svoje rezerve vode i zbog toga je ne treba toliko često zalivati.
Izvor: Dobro jutro
