Sorta požegača je naša stara autohtona sorta šljive i nema lepšeg džema nego od nje a i čuvena šljivovica koja je proslavila Srbiju, potiče baš od te sorte. Slatko od šljive sa orahom u sredini ne bi trebalo ni da spominjem, jer se i to ( koje je i najbolje ) pravilo od požegače.
Zbog čega ima sve manje stabala ove šljive ?
Požegača je, manje više iskorenjena sa našeg prostora i kao glavni krivac smatra se podizanje zasada šljive sa stranim sortama gde je možda najzastupljeniji stenlej. Upravo ova sorta omogućila je rasprostranjenjne bolesti koja je gotovo istrebila požegaču.
Jednom zaražena biljka virusom šarke šljive ostaje stalno zaražena.
Požegača je osetljiva na oboljenje virus šarke šljive. Taj virus prenose vaši tako što sisaju sok zaražene biljke u kome se nalazi ovaj virus i preleću na zdrave, gde nastavljaju ishranu ćelijskim sokovima i tako ostvaruju zarazu. Šljiva zaražena ovim virusom je skroz neupotrebljiva i jedino rešenje su sekira i krčenje.
Do ovoga je došlo jer se poslednjih decenija širila strana sorta sentlej koja ( kako mnogi tvrde ) pokazuje otpornost na ovaj virus. Ta njena otpornost je zapravo tolerantnost, jer ona ima u sebi virus ali ne pokazuje simptome pa rađa zdrave plodove. Zbog toga se potencijal virusa šarke šljive uvećao nekoliko desetina puta jer je stenlej u zasadima Srbije veliki rezervoar ovog virusa !!!! Kako vaši ne razlikuju domaće i strane sorte one sleću, svuda redom. Tako i na stenlej, gde se hrane i doleću na ono što je ostalo od požegače. Požegača ne ispoljava tolerantnost već simptome pa kao posledica nastaju skroz neupotrebljivi plodovi koji nisu čak ni za rakiju. To je razlog što ćemo požegaču danas naći vrlo retko samo ponegde u nekim okućnicama. A to je velika šteta.
Želja za zaradom, dobrim prinosima često nas odvede u drugu krajnost da zaboravimo domaće, poesbno što stenlej da bi dao dobar rod zahteva punu agrotehniku. To je stona sorta ( i o ukusima ne vredi raspravljati ) ali dobra je smo za sušenje dok se za preradu nije baš pokazala kao nešto posebno. Ali sazreva relativno rano, daje krupne i sočne plodove, odlično podnosi transport pa je vrlo tražena na stranom tržištu. Dao bih sebi slobodu da dodam, da je tražena jer strani konzumenti nisu imali prilike da probaju našu domaću kako bi napravili razliku.
Jedini spas i ovo malo stabala požegače što je ostalo, postiže se blagovremenim suzbijanjem vaši kako bi se sprečilo prenošenje virusa. Takođe, obavezno je korišćenje zdravog i bezvirusnog sadnog i semenskog materijala i podizanje zasada na većim nadmorskim visinama gde vaši ređe doleću.
