Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014–2024. godine, koja se bliži svom kraju, imala je za cilj da unapredi srpski agrar. Međutim, njena primena nije donela očekivane rezultate. Iako je predviđeno da poljoprivreda raste po stopi od 9,1% godišnje, u stvarnosti je taj rast iznosio svega 1,7%. Jedan od ključnih razloga ovog neuspeha je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (SSP), kojim je srpska poljoprivreda, nepripremljena za liberalni kapitalizam, izložena stranoj konkurenciji. Kao rezultat, sektori poput stočarstva, nekada glavnog oslonca poljoprivrede, pretrpeli su ozbiljne gubitke, pri čemu je broj goveda smanjen za milion i po, svinja za dva i po miliona, a ovaca za milion. Ove promene dovele su do toga da Srbija, nekada izvoznik mesa, postane sve veći uvoznik.
U poređenju s Evropskom unijom, gde agrarni budžet iznosi 33% ukupnog budžeta, Srbija je tek ove godine uspela da agrarnom sektoru dodeli nešto više od 5% državnog budžeta. To je znatno manje od potrebnih 10%, koliko poljoprivreda doprinosi bruto društvenom proizvodu. Ako bi se agrarni budžet povećao na neophodnih 10%, poljoprivreda bi raspolagala s najmanje milijardu evra umesto sadašnjih 450 miliona evra, što bi značajno poboljšalo uslove za njen razvoj.
Kako napreduje nova strategija?
Nova strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025–2032. godine trenutno je u fazi izrade. Planirano je da traje sedam godina umesto dosadašnjih deset, kako bi se bolje prilagodila brzim promenama u sektoru. Prioriteti ove strategije uključuju prilagođavanje klimatskim promenama, digitalizaciju i tehnološki napredak, smanjenje upotrebe hemikalija, očuvanje zemljišta i prilagođavanje promenama u ishrani stanovništva. Poseban akcenat treba staviti na očuvanje prehrambene nezavisnosti i suvereniteta Srbije, u svetlu aktuelnih globalnih kriza, poput pandemije i ratnih sukoba, koje su ukazale na potrebu oslanjanja na sopstvene resurse u kriznim periodima.
Jedan od izazova u izradi nove strategije je i izbor konsultanata. Ministarstvo poljoprivrede je angažovalo konzorcijum sastavljen od dve slovenačke firme i jedne iz Sarajeva za reviziju efekata prethodne strategije. Ovo je izazvalo negodovanje predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu. On smatra da bi izradu strategije trebalo poveriti domaćim stručnjacima zbog značaja prehrambene sigurnosti nacije.
U narednoj strategiji mora se uzeti u obzir i sve veća upotreba tehnologije u poljoprivredi. Digitalizacija, korišćenje pametnih uređaja, softverskih rešenja i GPS tehnologije postaju ključni za unapređenje efikasnosti i prinosa. Pored tehnoloških izazova, poljoprivrednici se suočavaju i s posledicama klimatskih promena. Najčešće su u pitanju suše, poplave i oluje, koje direktno utiču na proizvodnju hrane. Sve ove promene zahtevaju prilagođavanje strukture poljoprivredne proizvodnje i nove strategije za očuvanje održivosti srpskog agrara u budućnosti.
Izvor: AgroTV
