Naslovna Poljoprivreda Stare sorte jabuka: razgovor je daleko od završenog

Stare sorte jabuka: razgovor je daleko od završenog

71
0

U poslednje vreme nešto više se na tržištu traže stare sorte jabuka i krušaka, čiji su plodovi znatno ukusniji, ali i skuplji. Ovo za medije navodi inženjer poljoprivrede i zaštite bilja, Veroljub Kačarević, iz Vinče kod Topole.

Intenzivna voćarska proizvodnja utiče na odabir sorti koje obećavaju veće prinose i krupnije plodove. Kačarevići, koji se već generacijama bave proizvodnjom sadnica voća, primećuju povećanu potražnju za starim sortama jabuka nakon završetka prolećne sezone u rasadničarstvu.

„U poslednje vreme ima interesovanja za stare sorte, pogotovu za jabuke kolačare i budimke. Kožara je počela da se sadi i na ozbiljnijim površinama, jer je ona poznata po tome što je retka voćka koju mogu da jedu i dijabetičari. Potražnja ove jabuke na našem tržištu je veća i ona je poslednjih godina duplo skuplja od, recimo, ajdareda“, veli Kačarević.

Zašto ljudi biraju stare sorte krušaka i jabuka?

Zasadi kožare ne mogu da se takmiče s velikim plantažama komercijalnih sorti, ali ovaj mali korak uliva nadu. U proteklim sezonama, sve više se traže stare sorte krušaka poput karamanke i lubeničarke u rasadnicima. Ove sorte uglavnom kupuju entuzijasti i vikendaši koji žele raznovrsno voće u svom dvorištu, a ne voćari koji zavise od komercijalne proizvodnje.

„Stare sorte su otpornije na bolesti, pa potreba za zaštitom je manja. Nove sorte voća daju veće prinose i uz nešto nižu cenu, ostvaruje se se dobit. Ovakav trend  zapravo diktira današnje tržište. U SAD-u i Engleskoj kupcima je važniji izgled voća od ukusa. Kriterijumi su im da su jabuke ujednačene veličine, intenzivne boje, da na oko lepo izgledaju i da mogu dugo da stoje“, dodaje Kačarević.

Prema njegovom mišljenju, samo Francuzi i dalje biraju voće na osnovu ukusa, dok je u ostalim evropskim zemljama presudan vizuelni dojam. Zbog takvih tržišnih trendova, posebno zbog psihologije potrošača, neke voćne vrste se čak beru i pre nego što potpuno sazru.

Foto: Pixabay

„Breskve, nektarine i šljive koje idu na inostrana tržišta se često rano beru, da bi izdržale put“, naglašava on. „Zeleno ubrani plodovi nikada ne mogu da imaju isti ukus kao oni koji su sazreli na stablu. Jer, tek tada su sočni i slatki. Ovo je još jedan dokaz da je izgled bitniji od ukusa. Odgovor na pitanje zašto je to tako, ne mogu da daju stručnjaci za poljoprivredu, već neko drugi. Kožara nije atraktivna jabuka, jer  na plodu mestimično ima boju rđe i hrapavu pokožicu, ali joj je aroma zaista vrhunska“.

Malo o kožari

Kožara je bila uobičajena sorta jabuka u Srbiji pre jednog veka, poznata po sočnom, kiselkastom, zelenkasto-belim plodovima. Berba se obavlja u oktobru, a plodovi mogu da se čuvaju do januara. Iako stablo sporo raste, ono je dugovečno i snažno, te otporno na bolesti. Smatra se odomaćenom sortom, navodno poreklom iz Francuske.

Krstovača
Izvor: https://rasadniksevar.com/prodavnica/vocne-sadnice-jabuke/jabuka-krstovaca/

S druge strane, budimka je voćka čije sortno poreklo izaziva debate. Tokom perioda između dva svetska rata, budimka je bila dominantna jabuka za izvoz, pri čemu je iz pojedinih izvora navodno godišnje izvoženo nekoliko desetina hiljada tona ovog voća iz područja Požege. Budimka uglavnom uspeva u brdsko-planinskim područjima i najbolje se razvija do nadmorske visine od 800 metara.

„Sadnice budimke se danas uglavnom kupuju za okućnice. Pogodna je i za organsku proizvodnju. Na terenu se mogu videti impresivna pojedinačna stabla, stara po 80 godina, koja daju i do hiljadu kilograma jabuka i to u ekstenzivnim uslovima gajenja. Ova stara sorta cenjenija je za preradu, nego za stonu upotrebu, ali i takva ima svoje kupce“, zaključuje Kačarević.

Izvor. Dobro jutro