Goran Stanković iz sela Mijovce već 25 godina proizvodi ćumur, što je njegov glavni izvor prihoda i način na koji izdržava porodicu i školuje sina na fakultetu. Ovaj zanat je učio od najboljih majstora, a sada je i sam toliko izveštio da može podučavati druge. Tradicionalno, ćumur se pravio u rupama iskopanim u zemlji, koje su jednostavne za izradu i ne zahtevaju velika ulaganja. Rupa se napuni drvima, pokrije slamom i zemljom, te se zatim potpaljuje. Nakon nekoliko dana, upaljena ćumurana se gasi vodom i ostavlja da se hladi, a zatim se ćumur vadi.
Međutim, Goran je prešao na moderniji način proizvodnje koristeći limene ćumurane, što mu omogućava da sam završi ceo proces. Prvo seku bukova, grabova i hrastova drva u šumi, birajući stabla koja nisu pogodna za drvnu građu. Potom drva usitni i ređa ih u limene ćumurane koje su podignute iznad zemlje. Na dno stavi malo suvog granja, a ostatak drva ređa u krug. Proces započinje potpaljivanjem drveta, koje se zatim ugljenisava kroz dve noći i jedan dan. Kako drva gore, ćumurana se dopunjuje novim iscepkanim drvima sve dok ćumur ne izbije na vrh, što označava kraj procesa.
Jeste. Ćumur.
Finalni deo proizvodnje uključuje gašenje ćumura vodom i hlađenje nekoliko dana. Količina vode zavisi od veličine ćumurane. Goran dobija oko 30 vreća ćumura težine 15 kilograma po ćumurani, a kvalitet održava kontrolisanjem količine vazduha i brzine gorenja. Ćumur prodaje vlasnicima brze hrane i roštiljdžijama u Vranju po ceni od 800 do 1.000 dinara po vreći. Takođe, dolaze i otkupljivači koji ćumur prodaju u Grčku, što je povećalo proizvodnju ćumura u poljaničkom kraju. Danas gotovo svaka porodica u tom kraju se bavi proizvodnjom ćumura.
Zahvaljujući ovoj potražnji, ćumur je postao glavni proizvod u poljaničkom kraju. Proizvodnja ćumura omogućava Goranu da obezbedi stabilan prihod tokom godine, posebno nakon sezone berbe malina i kupina. Ovaj posao, iako težak i fizički naporan, omogućava mu da obezbedi bolji život za svoju porodicu i podrži sina u školovanju. Goranov trud i veština u pravljenju ćumura pokazuje da tradicionalni zanati mogu biti održivi i profitabilni, posebno kada se prilagode modernim tehnikama i povećanoj potražnji na tržištu. Proizvodnja ćumura u Mijovcu predstavlja važan deo lokalne ekonomije i kulture, te pruža primer kako se tradicionalni zanati mogu uspešno preneti na nove generacije.
Izvor: Dobro jutro
