Stočarstvo u Dobrincima, nekada jednoj od glavnih aktivnosti, danas se suočava s velikim padom broja grla i sve manjim interesovanjem za uzgoj krava. Pre gotovo dve decenije, u selu je bilo oko 50 muznih krava, dok danas samo jedan farmer ima tri grla za mužu. Slična situacija je i u susednim selima, poput Donjih Petrova, gde je nekada bilo preko 400 krava na pašnjacima, a danas ih ima jedva dvadesetak. Iako su posedi sve veći, broj goveda opada, što dodatno otežava perspektivu govedarstva u ovom regionu.
Aleksandar Radojev, veterinar i farmer, koristi pravo na zakup državnog zemljišta za stočare, što omogućava da obezbedi dovoljnu količinu hrane za svoja goveda. Porodica Radojev poseduje dva hektara zemlje, dok oko 11 hektara uzima u zakup, gde uzgajaju pšenicu, kukuruz i suncokret, neophodne za pripremu silaže i drugih stočnih potrepština. Povrh toga, gaje detelinu, ali je ne koriste za tov jer ne drže bikove kojima je ta hrana potrebna.
Aleksandrov put u stočarstvo počeo je slučajno. Naime, kao veterinar u klanici, zbrinuo je bolesno tele koje je kasnije dobio na poklon, a ubrzo je pridodao još nekoliko teladi i proširio svoju farmu. Danas, porodica Radojev ima objekat za smeštaj do 70 goveda, sa 15 krava, 10 junadi i 30 teladi. Koriste sistem „krava–tele,“ gde krava, nakon telenja, doji i dodatno tele, koje prodaju kada dostigne težinu od oko 140 kilograma. Radojevi se bave tovom rase belgijsko plavo, koja daje visok prinos mesa i zadovoljavajući randman od 62,45%, što omogućava dobar profit.
Kako to da stočarstvo opstaje i pored problema?
Iako proizvodnja nosi rizike, kao što su deficit zdravih teladi i problemi sa bolestima poput pneumonije, Aleksandru iskustvo veterinara olakšava pravovremenu negu životinja. Redovno primenjuje preventivne vakcinacije, čime smanjuje rizik od gubitaka. Dobrobit životinja na njegovom gazdinstvu je prioritet. Krave su smeštene u prostrane objekte, slobodno se kreću, imaju pristup hrani i vodi. Pritom, prostor im je redovno održavan i zaštićen od vremenskih nepogoda. Ovakav pristup, inspirisan modelima farma iz Danske koje je posetio, doprinosi uspešnoj proizvodnji.
Radojevi ostvaruju pravo na subvencije po svakom prodatom grlu i koriste sistemske beneficije za unapređenje farme. Važan deo uspeha ove porodice jeste edukacija i kontinuirano usavršavanje. Aleksandar je čak upisao doktorske studije iz veterine radi ostvarenja ovog cilja. Stariji sin Đorđe, đak veterinarskog smera, već aktivno pomaže na gazdinstvu. Čak i mlađi sin Zoran, iako je još osnovac, doprinosi radu na farmi.
Za Aleksandra Radojeva, stočarstvo je više od posla. Kako ističe, ono je način života i prilika da sačuva prirodu i poljoprivrednu tradiciju za naredne generacije. Porodična posvećenost i ljubav prema prirodi predstavljaju osnovu za dalji razvoj farme i nastavak tradicije u ovoj poljoprivrednoj oblasti.
Izvor: Poljoprivrednik
