Naslovna Poljoprivreda Stočarstvo opada; struka nije srećna

Stočarstvo opada; struka nije srećna

339
0

Stočarstvo je sektor koji, prema merilima ekonomista, predstavlja osnovni parametar nivoa razvijenosti poljoprivrede jedne zemlje. U najrazvijenijim agrarnim državama, stočarstvo čini 60% BDP-a ove sektora. Iako Srbija ima izvanredne prirodne uslove za razvoj govedarstva, učešće ove industrije u našem BDP-u je manje od 30%, što nas svrstava u agrarno nerazvijene zemlje.

Pre 50 godina imali smo 2,3 miliona goveda, dok danas imamo samo 881.000. Izvoz mesa „bejbi bif“ je pre samo 35 godina bio oko 30.000 tona, dok je sada deset puta manji. Godine 2022. smo, nakon 20 godina neiskorišćenih mogućnosti, izgubili pravo na godišnju kvotu Evropske unije od 8.875 tona goveđeg mesa. Umesto da budemo cenjeni izvoznici, posebno visokokvalitetnog mesa „bejbi bif“, postali smo značajni uvoznici goveda i govedine.

Foto: Pixabay

Gde je naše stočarstvo? Brojke su alarmantne

Nenad Budimirović, sekretar Udruženja za stočarstvo i prerađivačku industriju PKS, naglasio je da se radi o izvozu zadnjeg čereka sa najkvalitetnijim junećim mesom. To meso smo, bez zamrzavanja, već sutradan nakon klanja, prodavali na pijacama u Italiji, Grčkoj i drugim državama i sticali vrhunske cene, tvrdi on.

„To meso je korišćeno u najskupljim restoranima i prodavnicama brze hrane. Lane smo u Italiju izvezli oko 2.800 tona „bejbi bifa“, uz prosečnu cenu od sedam evra po kilogramu. Oko 300 tona smo plasirali u ostale članice Evropske unije. U osnovi ranijeg izvanrednog uspeha u izvozu „bejbi bifa“ leži postojanje naše velike društvene firme „Geneks“, koja je odlično sarađivala sa zadrugama,“ naglasio je Budimirović.

krave
foto J. El Omari

Kako ističe, njegova firma je organizovala proizvodnju podmlatka po sistemu krava-tele do telesne mase grla od 125 kilograma. „Domaćinstvima je besplatno prosečno dopremala po desetak teladi, stočnu hranu vrhunskog kvaliteta i obezbeđivala svu veterinarsku i stručnu pomoć. Posle 12 do 14 meseci, utovljenu junad, mase 380–450 kilograma, preuzimala je i redovno, primereno, isplaćivala stočarima za uloženi trud, rad i korišćene objekte, koji nisu zahtevali veća ulaganja, sem obične nadstrešnice. „Geneks“ je na sebe preuzimao sav rizik plasmana,“ apostrofirao je on.

Prema njegovim rečima, valjalo bi da i sada imamo odgovarajuću domaću firmu koja bi na sebe preuzela čitav posao organizovanja tova junadi i plasmana „bejbi bifa“. „Posebno što je u najavi potpisivanje Ugovora o slobodnoj trgovini prehrambenim proizvodima sa Arapskim Emiratima,“ izjavio je. „Uz dobijanje Halal sertifikata, koji omogućava plasman u države sa pretežno muslimanskim življem. Na taj način, kako se očekuje, obezbedio bi se kontinuitet plasmana od oko 20.000 tona „bejbi bifa“, na to vrlo zahtevno i dobro platežno tržište. Naša strana bi trebalo godišnje da obezbedi od 30.000 do 40.000 grla utovljene junadi kvalitetnih rasa. Za sada imamo oko polovinu tog neophodnog broja.“

uzgoj krava muzara - šta utiče na mlečnost

Privatizacija kriva

Mnogi ekonomisti tvrde da je propast u poljoprivredi, posebno u stočarstvu, rezultat nezgrapne privatizacije kapaciteta za preradu. To je dovelo do gubitka ranijeg lanca povezanosti od polja do trpeze putem velikih agroindustrijskih kapaciteta, što je izazvalo konflikt interesa između primarne proizvodnje i prerade, te kasnije tržišta. U takvim uslovima nestrukturiranog tržišta, nedostatka podsticaja, niskih otkupnih cena, nepovoljnih pariteta, povećanih troškova i nesigurnog plasmana, poslednjih godina govedari nisu više isplativi, pa mnogi odustaju od tova.

U teškoj finansijskoj situaciji, poljoprivrednici se često okreću ratarskoj proizvodnji, što nanosi štetu i našoj državi, jer ratarska proizvodnja donosi znatno manje prihoda po hektaru nego stočarstvo. O ovome su predstavnici Privredne komore Srbije već ranije obavestili Vladu Srbije nakon razgovora s poljoprivrednicima i predstavnicima prehrambene industrije, ali konkretnih odgovora nije bilo. Zbog toga se uzgajivači goveda trenutno organizuju kako bi informisali Vladu Srbije o svojim predlozima za rešavanje trenutno teške situacije u govedarstvu, s nadom da će biti preduzete odgovarajuće dugoročne mere.

Treba unaprediti tržište

Međutim, ništa se ne može postići bez učešća Vlade Srbije, iako su mnoge prepreke postavljene. Naša država nije u mogućnosti da podrži izvozne cene putem odgovarajućih direktnih podsticaja, zbog obaveza prema Ugovoru o slobodnoj trgovini s Evropskom unijom. EU takođe ima izvozne ambicije na tržištima Bliskog istoka, iako ima manjak od oko 300.000 tona junećeg mesa tokom letnje sezone, a očekuje se da će taj manjak u narednim godinama biti dvostruko veći, što bi Srbija mogla iskoristiti.

Iskustva drugih zemalja pokazuju da su mogući posredni podsticaji države za izvoz putem poreskih olakšica, povoljnijih bankarskih kredita i drugih mera. Prvi korak trebao bi biti poboljšanje domaćeg tržišta, povećanjem domaće proizvodnje i potražnje za junećim mesom. A ovo je moguće uz podizanje standarda. Država bi trebala jasno da proglasi proizvodnju hrane za strategiju od nacionalnog interesa, koju će podržavati u dugom vremenskom periodu. Postoji prilika da Srbija postane značajan izvoznik „bejbi bifa“ u narednim godinama putem adekvatne organizacije od proizvodnje do izvoza na strana tržišta.

Foto: www.njuskalo.hr

Staje gotovo prazne, veli Gulan

Postojala je određena nada za poboljšanje situacije kada smo 2018. potpisali Sporazum o godišnjoj izvoznoj kvoti od 5.000 tona junećeg mesa s Turskom. Tokom naredne dve-tri godine prosečno smo izvozili 3.609 tona junetine u tu zemlju, po ceni od 5,314 evra po jedinici mere. Naša stoka je bila hranjena poljoprivrednim proizvodima bez GMO-a, što je bio dodatni kvalitet. Postojala je i mogućnost izvoza 500.000 tona junetine u Kinu, kao i znatnih količina u Hrvatsku i Albaniju tokom turističke sezone.

Međutim, nada za poboljšanje je bila kratkog daha. Prema tvrdnjama Branislava Gulana, agrarnog analitičara, zbog nekontrolisanog izvoza i nedostatka odgovarajućih podsticaja, sva goveda su odvedena na klanicu. Samim tim su staje gotovo prazne. To je potvrđeno podatkom da je sada oko 200.000 kuća prazno u ruralnim područjima. U njima se nalazi oko 90% stočnog fonda. A to znači i manji broj staja za tov stoke. Tokom poslednje decenije zatvoreno je oko 62.000 farmi. Poslednjih godina prosečno proizvodimo 73.000 do 83.000 tona junećeg mesa. Potrošnja pritom iznosi svega 3,5 kilograma po stanovniku godišnje.

Savremena farma krava

Prema zvaničnim statističkim podacima, imamo oko 228.000 muznih krava, koje godišnje daju 1,4 milijarde litara mleka. Oko 100 miliona litara mleka se koristi za ishranu prasadi, a godišnje se izveze oko 15.000 tona sira. Međutim, tokom 2022. godine platili smo 100 miliona evra za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. A to se nastavlja i u narednom periodu.

Izvor: AgroTV