Stočarstvo u Srbiji već duže vreme suočava se sa ozbiljnim problemima, koje karakterišu cenovni ciklusi koji se odvijaju u sektoru već decenijama. Kada cene kukuruza opadaju, dolazi do povećanog ulaganja u svinjarstvo, dok rast cena kukuruza ima suprotan efekat. U poslednjim danima jula 2024. godine, cena kukuruza porasla je sa 18,00 na 19,49 dinara po kilogramu, što predstavlja povećanje od skoro 9%.
Dalji rast cena kukuruza je neizvestan i zavisi od ovogodišnjeg roda na površini od oko milion hektara, kao i od situacije na svetskom tržištu. Sigurno je da će cena kukuruza ispod 20 dinara po kilogramu uzrokovati gubitke poljoprivrednicima, ali trenutna niska cena mogla bi pogodovati odgajivačima svinja. Nakon što su cene prasadi tokom maja 2024. godine dostigle vrhunac od 800 dinara po kilogramu, sada su se stabilizovale na 300 do 350 dinara, dok se krmače prodaju po 250 dinara po kilogramu.
Zašto naše stočarstvo pati?
Međutim, iako su se stvorili uslovi za povećanje broja tovljenika, povoljan scenario se teško može očekivati u skorije vreme. Ovo je slučaj zbog sporog obnavljanja stočnog fonda, bioloških specifičnosti u svinjarstvu i straha od afričke kuge svinja. Uz to, uvoz jeftinog mesa sumnjivog kvaliteta iz hladnjača Evropske unije dodatno pogoršava situaciju, jer tamošnji farmeri primaju gotovo pet puta veće subvencije nego srpski proizvođači svinja. Srbija godišnje plaća preko 80 miliona dolara za uvoz svinjskog mesa, što je za 37% više od subvencija koje država daje za domaće stočarstvo.
U svetlu popisa poljoprivrede iz 2023. godine, perspektive proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji nisu ohrabrujuće. Iako svinjsko meso ostaje ključni deo ishrane, njegova potrošnja po stanovniku je pala sa 65 kilograma u 1990. godini na 45 kilograma danas. Ova situacija zahteva stimulisanje domaće potrošnje svinjskog mesa, ali i povećanje plasmana na strana tržišta. Velike klanice koje su nekada mogle da opstanu samo ako su prerađivale 40-50% svinja iz sopstvene proizvodnje sada se sve više oslanjaju na male stočare, što dodatno destabilizuje tržište.
Kako sada?
Da bi se prevazišle nestabilnosti kad je stočarstvo u pitanju, rešenje nije lako. Naime, neophodno je uspostaviti blisku uzročno-posledičnu vezu između primarnih proizvođača svinja, klaničara i uvozničko-izvozničkog lobija. Ovo bi moglo ublažiti oscilacije cena na domaćem tržištu i obezbediti konkurentnost u izvozu.
Ključna je uloga države u stvaranju povoljnijih uslova za male proizvođače. To je posebno slučaj u regionima poput Srema i Mačve, gde se i dalje nadaju poboljšanju situacije. Potrebno je povećanje proizvodnje mesa i stajnjaka kako bi se očuvala plodnost zemljišta. Pritom, država mora osigurati poštovanje strategija, zakonskih rešenja i ugovora svih učesnika u lancu od njive do izvoza.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavilo je planove za organizaciju razgovora između primarnih proizvođača svinja i otkupljivača. Oni će na sebe preuzeti ulogu medijatora u budućim pregovorima. Ovaj potez svakako daje određenu nadu za unapređenje stanja u ovom sektoru.
Izvor: Poljoprivrednik
