Naslovna Poljoprivreda Stočarstvo i pčelarstvo Stočarstvo zahteva investiciona ulaganja, veli Glamočić

Stočarstvo zahteva investiciona ulaganja, veli Glamočić

138
0

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Dragan Glamočić, ističe da, iako su subvencije izuzetno visoke, one nisu čarobni štapić. Drugim rečima, Glamočić navodi da one nikako nisu rešenje koje će automatski oporaviti stočarstvo. A evo šta je još preko toga dodao.

Photo by Diego San on Unsplash

Glamočić sve obrazlaže u detalj

U nastavku izlaganja, Glamočić pravi poređenje sa Holandijom. Tvrdi da ova država ima niže subvencije po grlu i hektaru, ali postiže 30 puta bolji izvozni rezultat od Srbije. On ističe da je od 2012. do 2018. godine budžet za poljoprivredu bio tri puta manji nego sada, ali je veći deo tih sredstava bio usmeren ka investicijama. U tom periodu je značajno povećan broj farmi i voćnjaka, dok je pad u stočarskoj proizvodnji bio samo 1-2%.

Međutim, nakon 2018. godine smanjena su sredstva za investicije, te su ove godine pale na nivo ispod devet procenata, dok su 2019. godine iznosile preko 22%. U poređenju, u Evropskoj uniji taj procenat iznosi oko 25%, a plan im je da u narednom periodu investicije dostignu 35%, objašnjava Glamočić za medije.

Photo by Matthieu Pétiard on Unsplash

Kada je reč o ograničavanju uvoza mesa putem kvota za manji broj uvoznika, Glamočić ističe da je to protekcionistička mera. Dodaje i da ta mera neće dati pozitivne rezultate. Navodi kao primer situaciju u kojoj živi, blizu Bačke Palanke, gde se isti proizvod uvezen iz iste države, Španije, u Srbiji i Hrvatskoj prodaje po različitim cenama. U Srbiji je svinjsko meso gotovo duplo skuplje u odnosu na Hrvatsku, što dovodi do toga da ljudi iz sela kao što je Begeč, prelaze preko mosta kako bi kupili jeftinije meso u Hrvatskoj i švercovali ga nazad.

Mleko, jogurt i zgrtanje para

Kada je reč o kajmaku i otkupnoj ceni mleka, dok se jogurt u marketima prodaje po višoj ceni, Glamočić ističe da je to posledica problema usitnjene proizvodnje koja se brzo gubi. Napominje onako usputno i da su stočari destimulisani u odnosu na ratare.

Photo by Laura Anderson on Unsplash

„Pa fabrike uzimaju kajmak. Naravno, uzimaju i trgovci, uzimaju i mlekare i tako dalje. Ali dok mi ne budemo jačali farmere da zajedno sednu i dogovore se sa mlekarama i sa trgovinskim lancima, koliko će kome pripasti tog kolača, mi tu sreće nećemo imati. Uvek su jače klanice i mlekare i trgovački lanci, nego farmeri koji su razjedinjeni. Znači, mi moramo da ih ujedinjujemo institucionalno, a ne da se rešavaju problemi na ulici“, zaključuje Glamočić.

Izvor: Agronews