Posle zimske zaštite voćaka, prva zaštita koštičavog voća u vegetaciji je zaštita od prouzrokovača sušenja cvetova i rodnih grančica (Monilinia laxa).
To je jedan od najštetnijih parazita koji napada koštičavo voće (breskvu, kajsiju, šljivu, višnju). Tretiranje protiv M. laxa vrši se u fazi cvetanja, u vrlo osetljivoj fazi kod voćaka. Zavisno od vremenskih uslova, niskih (ili visokih) temperatura i vlage (kiše), period cvetanja može da traje duže ili kraće. Zaštita se vrši u fazama „belih kokica“, punom cvetu, produženo cvetanju (ako zbog vremenskih uslova dođe do neravnomernog i dužeg perioda cvetanja) i precvetavanju.
M. laxa je parazit koji prezimljava u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grančica i u mumificiranim plodovima koji su ostali na stablu. Zaraza se vrši u fazi cvetanja najviše preko žiga i stubića plodnika. Zaraženi cvetovi se suše i micelija nastavlja širenje preko peteljke na mladare. Mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni i deo koji je iznad se suši. Hemijske mere zaštite se obavljaju preventivno, pre ostvarene zaraze.
Subvencije već od 10. marta na računima! Evo ko će ih dobiti bez zahteva, a ko mora da ga podnese!
Prvo tretiranje, u fazi pre otvaranja cveta (beli baloni), obavlja se fungicidima na bazi ciprodinila. U fazi punog cvetanja tretirati fungicidima na bazi boskalid + piraklostrobina. Ako dođe do produženog cvetanja mogu se ponoviti preparati na bazi ciprodinila i boskalida. U precvetavanju, osim M. laxa potrebno je štititi višnju i od prouzrokovača lisne pegavosti (Blumeriella jaapii), primenom fungicida na bazi tebukonazola ili kaptana.
Ako dođe do ostvarene zaraze i vidljivih simptoma, hemijski tretmani više ne mogu zaustaviti zarazu i mora se izvršiti mehaničko odstranjivanje zaraženih grančica, tako što se zahvati i deo zdravog tkiva.
Suzbijanje fitofagnih insekata (višnjin surlaš, biljne vaši) koje se vrši u fazi precvetavanja, kad još uvek može da ima pčela, trebalo bi obaviti sa oprezom. Tretiranje se vrše u kasnim popodnevnim satima insekticidima na bazi bifentrina ili acetamiprida. Posebno je opasno ako u ovom periodu ima rascvetalih korovskih biljaka gde sigurno ima pčela.
Izvor: dipl. inž. Živorad Jovanović, PSSS Knjaževac