Vraćene breskve i uništen tovar šljiva na hrvatskoj granici je goruća tema ovih dana, ali kako struka naglašava, u vestima je mnogo senzacionalizma.
Diplomirani inženjer Sandra Miletaković je za sajt Poljoprivredne službe Srbije pojasnila o čemu je zapravo reč. Naime, kako tvrdi stručnjak, voće na prostoru Srbije nije otrovno, kako su pojedini mediji predstavljali, već je u pitanju razlika u zakonskim regulativama. Drugim rečima, propisi za dozvoljene nivoe pesticida u voćkama iz Srbije i iz zemalja Evropske unije se razlikuju.
Izvor: Linda Chia
„Potrošači su konstantno izloženi malim količinama ostataka pesticida zaostalim u hrani. Zaostale količine moraju biti što je moguće manje, a njihova količina je u vezi sa minimalnom primenjenom dozom kojom se postižu efekti zaštite bilja. Maksimalno dozvoljena količina ( MDK ) predstavlja najviši mogući nivo ostataka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje,“ ističe Miletaković. U nastavku izlaganja, dodaje da je dozvoljeni sadržaj pesticida u namirnicama regulisan zadatom MDK koju treba meriti kako ne bi došlo do opasnosti po ljudsko zdravlje. „Zbog moguće korelacije između nivoa MDK i ljudskog zdravlja nadležne službe sprovode redovne kontrole nivoa MDK u hrani,“ dodaje ona.
Breskve i šljive toksikološki bezbedne po srpskim regulativama
Miletaković potom pojašnjava šta su tolerance i zašto je potrebno edukovati proizvođače o njima. „Tolerance su maksimalne zakonski dozvoljene količine ostataka pesticida u namirnicama u svežem ili prerađenom obliku, hrani za životinje, u mleku, mesu i jajima. Izražavaju se u miligramima pesticida i/ili metabolita (proizvoda razgradnje) pesticida na kilogram hrane (mg/kg) ili ppm (pars pro milion),“ ističe ona. „Postavljanje normi maksimalno dozvoljenih količina ostataka je složen proces i ima svoju metodologiju. Uprošćeno, norme su rezultat sakupljenih podataka analize sadržaja ostataka u poljoprivrednim namirnicama sa različitih geografskih lokacija posle direktne primene pesticida tokom vegetacije.“
U Evropskoj uniji , navodi sagovornica, je Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) zadužena za evaluaciju rizika i procenjuje svaku prijavljenu MDK. Pritom, postoji regulativa MDK vrednosti u voću i povrću FAO organizacije (Food and Agriculture Organization). Vrednosti MDK za pojedine pesticidne materije se razlikuju kada se regulative EFSA i FAO porede sa našim Pravilnikom o MDK ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje.
Šta je ključno kod zaštite bilja?
„Da bi MDK ostale u granicama u kojima su propisne radi očuvanja zdravlja potrošača potrebno je konstantno sprovoditi monitoring uvoznih proizvoda i domaćeg tržišta,“ navodi Miletaković dalje u svojoj izjavi. „Tako što će se vršiti kontrola poštovanja karence, kontrola nedozvoljenih sredstava, kontrola primenjene doze. U Srbiji se sprovodi granični-kontinuirani monitoring kao i povremeni monitoring gde se kontrolišu tržišta.“ U nastavku je pojasnila čitaocima računicu iza dozvoljene doze pesticida u hrani i kako se ona određuje.
Za kraj, naglasila je koliko su pesticidi važni po prinose i uzgoj različitih biljnih kultura. „Ključ leži samo u stručnoj primeni i određenim granicama, kao i u poštovanju određenih propisa i zakona za primenu pesticida. Kontinuirno praćenje ostataka pesticida u hrani veoma je važno jer nedozvoljene količine ostataka pesticida mogu loše uticati na ljudsko zdravlje. Zbog zaštite potrošača je veoma važno vršiti kontinuiranu kontrolu pravilne primene pesticida. Kao i vršiti stalni monitoring ostataka pesticida u hrani,“ zaključuje Miletaković.
Izvor: AgroPress
