Srpska poljoprivreda i dalje pati, a najnoviji sukob koji je ispileo jeste sučeljavanje ratara i stočara oko nekih izuzetno bitnih stavki.
Javno slušanje na temu „Poljoprivredna politika – pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta“ izazvalo je mnogo polemika među poljoprivrednicima. Predstavnici brojnih udruženja izneli su svoje probleme i predložili rešenja, što je dovelo do sukoba između dve glavne grupe – ratara i stočara.
Jedan od ključnih predloga bio je da subvencije budu dodeljene samo onima kojima je poljoprivreda osnovna delatnost. Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga podržalo je ovaj stav, navodeći da su ratari sabotirali njihov predlog, što je, po njihovom mišljenju, dokaz da je poljoprivreda za ratare sporedna delatnost. Goran Vasić iz ovog udruženja istakao je da nije pravedno da iste podsticaje dobijaju oni koji imaju redovan posao i oni koji žive samo od poljoprivrede.
Kako se odvija sukob (i može li se razrešiti)?
Vasić je naglasio i potrebu za regionalizacijom u Srbiji, jer uslovi za poljoprivrednu proizvodnju nisu isti u svim delovima zemlje. Na primer, gajenje krava na različitim nadmorskim visinama utiče na kvalitet mleka. Takve detalje bi trebalo uzeti u obzir pri raspodeli sredstava. On je predložio da se Srbija ugleda na prakse zemalja poput Slovenije, Austrije, Švajcarske i Mađarske, koje uspešno sprovode regionalizaciju u agrarnim politikama. Vasić je izrazio nadu da će ministar Martinović podržati ovaj pristup.
Međutim, mišljenja među poljoprivrednicima su podeljena. Neki podržavaju Vasićev stav i smatraju da bespovratna davanja treba usmeriti samo na “prave poljoprivrednike”, dok se drugi oštro protive. Protivnici ove ideje tvrde da država ne treba da pravi razliku među proizvođačima. Po njima bi najpošteniji način raspodele sredstava bio po jedinici proizvodnje. Na primer, država bi mogla davati 4 dinara po kilogramu proizvedenog kukuruza ili po litru mleka, bez obzira na to da li je poljoprivreda osnovna ili dopunska delatnost.
Softver: Hotpot.ai
Dalje, jedni smatraju da stočarstvo zaslužuje najviše ulaganja jer je najugroženija poljoprivredna grana. Alternativno, drugi tvrde da ni ratarstvo nije u povoljnoj situaciji, prvenstveno zbog klimatskih promena koje značajno utiču na useve.
Ovi sukobi i različita mišljenja među poljoprivrednicima ukazuju na složenost problema raspodele sredstava podsticaja u agrarnom sektoru. Potrebno je pronaći rešenja koja će uzeti u obzir specifičnosti različitih poljoprivrednih grana i regionalne uslove. Ali je nužno i osigurati pravednu raspodelu sredstava koja će podstaći proizvodnju i očuvati konkurentnost poljoprivrednika u Srbiji.
Izvor: Poljoprivrednik
