Projekat „Šume hrane“, realizovan u saradnji WWF Adria i Intesa Sanpaolo grupacije, ima za cilj doprinos ublažavanju klimatskih promena i očuvanju vlažnih staništa u Gornjem Podunavlju, srpskom delu Evropskog Amazona. U okviru ovog projekta, posađeno je 900 sadnica autohtonog voća, aromatičnog i začinskog bilja u tri osnovne škole i Poljoprivrednoj školi širom Gornjeg Podunavlja.
„Šume hrane“ predstavlja dinamičan ekosistem osmišljen da imitira strukturu i funkciju prirodne šume. Za razliku od standardnih voćnjaka koji najčešće sadrže jednu voćnu vrstu, šuma hrane je zasnovana na raznovrsnosti i uključuje više spratova vegetacije. Sastoji se od visokih stabala, jestivih voćnih vrsta, žbunova, trajnih cvetnica i prizemnih biljaka, pažljivo odabranih da formiraju održiv i produktivan ekosistem. Među 300 posađenih drvenastih sadnica su jabuka, kruška, šljiva i višnja. Pritom, preostalih 600 sadnica čine biljke poput duda, zove, gloga, drena, žalfije, ruzmarina, majčine dušice i jagorčevine.
Šta uključuje projekat „Šume hrane“?
Projekat je namenjen oko 1.400 učenika. Međutim, on koristi i svim stanovnicima Gornjeg Podunavlja koji mogu uživati u hemijski netretiranim plodovima i unaprediti kvalitet ishrane. Pored toga, „Šuma hrane“ pruža značajne ekosistemske usluge. On uključuje poboljšanje zdravlja zemljišta, povećanje zadržavanja vode, vezivanje ugljendioksida i stvaranje staništa za divlje životinje. Raznovrsnost biljnih vrsta privlači korisne insekte i oprašivače, čime se stvara otporniji i uravnoteženiji ekosistem u poređenju s monokulturnim voćnjacima.
Ove šume su dizajnirane da budu samoodržive, sa biljkama koje međusobno podržavaju rast, čime se smanjuje potreba za spoljnim intervencijama poput upotrebe mineralnih đubriva i pesticida. Na taj način, projekat promoviše ekološki prihvatljiv i održiv pristup poljoprivredi.
Inicijativa „Šume hrane“ direktno podržava WWF-ove napore u očuvanju UNESCO-vog Petodržavnog rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav, poznatog kao Amazon Evrope. Ovaj projekat ima i edukativni cilj, jer kroz praktične primere podiže svest o važnosti očuvanja prirode i potencijalu unapređenja okruženja u kojem živimo. Na ovaj način, projekat kombinuje ekološke, edukativne i društvene koristi, čineći ga modelom održivog razvoja u Gornjem Podunavlju.
Izvor: WWF Adria
