U Srbiji oko 28% teritorije pokrivaju šume. Za očuvanje zdravlja ljudi, biodiverziteta i ublažavanje klimatskih promena, potreban je minimum pošumljenosti od 41%. Srbiji nedostaje 10.000 kvadratnih kilometara šuma ili 200 miliona stabala, poručuju NALED i Zeleni razvojni centar povodom obeležavanja Svetskog dana šuma.
Te dve organizacije su potpisale Memorandum o saradnji, sa ciljem povezivanja civilnog i privrednog sektora i širenja vizije održive i odgovorne zajednice. U fokusu zajedničkog rada bilo je sprovođenje specifičnih akcija kao što su „Posadi svoj hlad“ i „Let’s do it! Serbia – Svetski dan čišćenja“, koja je obuhvatala uklanjanje divljih deponija i širenje svesti o pravilnom upravljanju otpadom.
„Danas je za nas posebna svečanost, obeležavamo prvih pet godina akcije „Posadi svoj hlad“ u kojoj smo posadili oko 120.000 malih sadnica u više od 100 gradova Srbije i više od 800 komada odraslog drveća u parkovima naših gradova,“ rekao je Predrag Ratić, tim lider akcije. „Citirajući čuvenog pesnika Tagoru, koji je rekao da „onaj koji sadi drvo u čijem hladu neće sedeti, razume smisao života“, pozivamo sve da nam se pridruže i pomognu da pošumimo gradove i sela Srbije, kako bismo učinili život boljim za sve“.
Poći ću u šume…
Jasen se smatra simbolom sreće i zdravlja, a u mnogim mitologijama je poznat kao drvo večnog života. Lipa simbolizuje večnost, dok platan predstavlja karakterističan element gradova, posebno raširen u Evropi i omiljeno stanište ptica.
Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u, istakao je da je cilj Evropske unije do 2030. godine smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za polovinu, te do 2050. godine posaditi tri milijarde sadnica drveća kako bi postala klimatski neutralna.
„To je primer koji treba da sledimo i ne samo da bismo se pridružili porodici evropskih zemalja, već prvenstveno kako bismo očuvali zdravlje naših ljudi i naročito dece, zaustavili UV zračenje i štetne PM čestice. Nemamo drugu planetu i vreme je da krenemo da brinemo o njoj“, naglasio je Krstović.
Drveće igra ključnu ulogu u gradovima, osim što smanjuje visoke temperature tokom leta i prekomerno hlađenje zimi, umanjuje i uticaj olujnih vetrova, čime se smanjuju troškovi za električnu energiju.
Jedno drvo apsorbuje ugljen-dioksid i proizvodi dovoljno kiseonika za jednog čoveka godišnje. Procenjuje se da svako četvrto dete danas pati od astme, što je posledica nedostatka zelenila.
Što se Evrope tiče, najveće površine šuma ima Švedska sa 28 miliona hektara. Zatim slede Finska sa 22 miliona i Španija sa 18 miliona hektara. Crna Gora i Slovenija se ističu kao zemlje sa visokim procentom zelenih površina. Čak dve trećine njihove teritorije čine šume, što ih svrstava među najpošumljenije države u Evropi.
Izvor: Nova ekonomija
