Pčelari u Srbiji imaju velike koristi od kultura kao što je suncokret, jer se isti seje na velikim površinama i predstavlja jednu od glavnih paša. Međutim, ove godine pčelari su primetili da suncokret nije bio popularno sletište za pčele, što je izazvalo zabrinutost.
Prema rečima dr. Milana Jockovića, višeg naučnog savetnika u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, razlog za to nisu promene u kvalitetu suncokreta, već nepovoljni vremenski uslovi i ljudski faktori koji utiču na oplodnju cvetova. Suvo zemljište, visoke temperature, suvi vetrovi i česte kiše, koji spiraju polen, ometaju pčele u obavljanju svog zadatka oplodnje i sakupljanja nektara. U takvim nepovoljnim uslovima, značaj pčela za oplodnju suncokreta se povećava, iako im je rad otežan.
Proizvodnja nektara i polena kod suncokreta zavisi od niza faktora, uključujući vremenske uslove, tip zemljišta, agrotehniku i svojstva hibrida. Prinos meda varira u zavisnosti od ovih uslova, pa tako u lošim godinama može biti između 10 i 15 kg po hektaru, dok u dobrim uslovima može dostići i 50 do 80 kg, a retko i do 250 kg. Suncokret može različito mediti čak i na susednim parcelama, što ukazuje na značaj razumevanja uslova koji utiču na medenje.
Suncokret, pčele i svi ključni detalji o istima
Na zemljište, agrotehniku i svojstva hibrida čovek može uticati, dok na vremenske uslove ne može. Plodnost zemljišta igra ključnu ulogu u medenju, jer neplodna zemljišta ne obezbeđuju optimalne uslove za proizvodnju semena, dok previše plodna zemljišta dovode do bujne vegetacije, što smanjuje količinu nektara. Ritska zemljišta u Banatu pčelari najviše hvale kao najbolja za medenje suncokreta.
Optimalna agrotehnika, koja uključuje pravilno đubrenje i adekvatnu zaštitu bilja, obezbeđuje najbolje uslove za medenje suncokreta. Prekomerna ili nedovoljna upotreba đubriva, posebno azota, može negativno uticati na prinos meda. Takođe, nepravilna upotreba insekticida i fungicida, posebno onih koji su zabranjeni, može biti pogubna za pčele. Insekticidi na bazi karbofurana, imidakloprida, tiametoksama i klotianidina su zabranjeni za upotrebu u suncokretu zbog svoje otrovnosti za pčele.
Podaci o prinosu meda po košnici iz perioda od 1949. do 2015. godine pokazuju značajne promene. One se ogledaju u zavisnosti od hibrida, agrotehnike i vremenskih uslova. Početak gajenja ruskih sorti 1961. godine doneo je značajan skok u prinosu meda. Sa druge strane, kasnije godine bile su obeležene fluktuacijama usled smanjenih ulaganja u agrotehniku i iscrpljivanja zemljišta.
Klimatske promene od 2000. godine dodatno su doprinele varijacijama u prinosu, koji se kretao između 25 i 65 kg po košnici. Ovi podaci ukazuju na važnost kontinuiranog unapređenja agrotehnike i prilagođavanja promenama u vremenskim uslovima kako bi se obezbedila stabilna i visoka proizvodnja meda.
