Suša je ozbiljno pogodila poljoprivredu u Srbiji, uzrokujući štetu procenjene vrednosti između 400 i 500 miliona evra, navodi struka. Saznajmo ovde detalje ove konstatacije.
Galetin: „Suša nas je isušila“
Klimatske promene značajno su uticale na kalendar poljoprivrednih radova u Srbiji, što je rezultiralo preranim početkom jesenje setve i žetve. Umesto uobičajenog vremena sredinom oktobra, kombajni već sada vade šećernu repu. Očekuje se smanjenje prinosa za 25-30%
Kukuruz i suncokret takođe su pogođeni, s obzirom na to da je njihova žetva počela mesec i po dana ranije nego inače. Prema procenama, šteta od suše u poljoprivredi, kada se prinosi ratarskih kultura voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama, iznosi oko pola milijarde evra.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je ukupna šteta od suše u agraru od početka 21. veka do danas dostigla kumulativnu vrednost od oko sedam milijardi dolara. Ove godine, prinosi kukuruza su posebno pogođeni sušom, što je rezultiralo prinosom od pet do pet i po tona po hektaru, što je znatno manje u poređenju sa prošlogodišnjim prinosom od oko 7,2 tone po hektaru.
Galetin napominje da smanjenje roda žitarica ne mora nužno dovesti do rasta otkupnih cena, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude. Iako su prinosi kukuruza na globalnom nivou bili visoki, potrošnja je takođe porasla. Pšenica je imala rekordne prinose, ali potrošnja je i dalje veća od proizvodnje, što može dovesti do povećanja cena u budućnosti. Međutim, smanjenje cena žitarica neće nužno spustiti cene prerađene hrane.
Tržišna situacija postala je nepredvidiva zbog sukoba između velikih svetskih proizvođača hrane, poput Rusije i Ukrajine, kao i zbog događaja u Crvenom moru. Dok cene hrane u marketima nisu značajno pogođene promenama cena žitarica na berzama, zelene pijace brzo reaguju na promene u ponudi voća i povrća, bilo iz lokalne proizvodnje ili uvoza.
Kukuruz i soja najviše stradaju
Nepovoljni agrometeorološki uslovi ove godine značajno su uticali na prinose ključnih ratarskih kultura u Srbiji, poput soje, kukuruza i pšenice. Svaka od ovih kultura ima specifične zahteve i reakcije na klimatske promene, što je dovelo do različitih nivoa smanjenja prinosa.
Scott Book
Soja, koja zahteva umerene padavine tokom vegetacionog perioda, posebno je osetljiva na sušu tokom faze cvetanja i formiranja mahuna. Ove godine, visoke temperature i nedostatak padavina tokom jula i avgusta uzrokovali su stres kod soje. Kao rezultat toga, na parcelama koje nisu dobile dovoljno vode zabeležen je smanjen broj mahuna po biljci, kao i manji broj zrna u mahunama. Prinosi su generalno niži nego prethodnih godina, uprkos naporima da se primenom mera navodnjavanja ublaže efekti suše.
Kukuruz, jedna od najvažnijih ratarskih kultura u zemlji, takođe je pogođen sušnim uslovima. Kukuruz je posebno osetljiv na nedostatak vode tokom faze nalivanja zrna, što direktno utiče na težinu zrna i ukupni prinos. Iako su ranije setve i parcele s naprednijim agrotehničkim metodama u nešto boljem stanju, generalno, prinosi kukuruza ove godine su ispod proseka. U regionima s minimalnim padavinama, prinosi će verovatno biti znatno smanjeni.
pokku
Pšenica je usev koji je već bio požnjen pre nego što su sušni uslovi postali dominantni. Samim tim je njen prinos manje pogođen u odnosu na soju i kukuruz. Međutim, suša je i dalje uticala na kvalitet zrna tokom perioda nalivanja zrna, što je rezultiralo nešto nižim prinosima nego što je uobičajeno.
Izvori: Poljoprivrednik, RTS
