Ove godine visoke temperature i dugotrajna suša su značajno uticale na proizvodnju povrća na otvorenom, a posebno na paradajz, koji je pretrpeo velike štete. Zbog nedostatka vlage i ekstremnih vrućina, prinos paradajza je smanjen, a kvalitet plodova je opao. Osim klimatskih faktora, i insekti su dodatno pogoršali situaciju, jer je njihova prisutnost bila toliko velika da je skoro bilo potrebno svakodnevno prskanje, što nije praktično.
Olivera Mijatov iz Taraša, koja se već dve decenije bavi proizvodnjom paradajza, ističe da će prinosi ove godine biti manji i lošijeg kvaliteta. Mijatovi sami proizvode rasad paradajza i nakon Đurđevdana rasađuju ga na njivi od oko deset ari. Ove godine su rasadili 1.300 strukova, ali su mnogi od njih propali već u početnoj fazi, što je dodatno zakomplikovalo već tešku povrtarsku sezonu.
Insekti su napravili dodatne probleme, posebno jedna vrsta koja napada plodove, čineći da paradajz izgleda kao da je posut zlatastim prahom. Nedostatak šećera u plodovima, uzrokovan visokim temperaturama i hroničnim deficitom vlage, takođe je uticao na ukus paradajza.
Suša, paradajz i sve preko
Mijatovi su se trudili da spasu useve, koristeći različite vrste đubriva i prihranjujući biljke. Ali, kako ističu, to je bila samo privremena pomoć kako bi se sprečilo potpuno propadanje. Počeli su sa berbom paradajza u prvoj nedelji jula i do sada su obavili nekoliko berbi, češće nego prethodnih godina, jer su plodovi brzo propadali na dršci. Ukoliko se najavljeni toplotni talas ostvari, očekuju da će obaviti još samo jednu berbu pre nego što sezona paradajza završi.
Troškovi proizvodnje paradajza su znatno porasli, jer su svi inputi poskupeli, uključujući seme, dizel i đubrivo. Sama berba sa dva do tri radnika košta oko 4.000 dinara po danu. Cena paradajza na tržištu je rezultat odnosa ponude i potražnje. Ovo stvara dilemu između visoke cene za kupce i nedovoljno isplative proizvodnje za proizvođače. Uprkos velikim ulaganjima, proizvođači nisu sigurni koliko će se od tih troškova vratiti.
Mijatovi svoju kompletnu proizvodnju paradajza prodaju na pijaci, jer je to jedini način da im se trud isplati. Primećuju da su njihovi kupci uglavnom stariji od 50 godina, jer mlađi ljudi radije kupuju u marketima, gde obavljaju kupovinu vikendom. U poslednje vreme, starije mušterije traže sorte poput novosadskog jabučara i volovskog srca. Dotične sorte se danas retko proizvode zbog kratkog roka trajanja posle berbe. Sa promenom sorti i navika kupaca, proizvođači poput Mijatovih se moraju prilagoditi kako bi opstali u ovoj izazovnoj grani poljoprivrede.
Izvor: Dnevnik
