Suša i drugi ozbiljni izazovi ove godine dosta ometaju srpske proizvođače ratarskih kultura kao što su kukuruz, pšenica i ostali. Procenjuje se da će prinosi biti znatno ispod višegodišnjeg proseka. Dr Goran Bekavac, stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ukazuje na značajnu varijabilnost stanja kukuruza na terenu, naglašavajući da su uslovi ove godine posebno nepovoljni zbog suše i visokih temperatura. Na nekim parcelama kukuruz izgleda dobro, dok je na drugim potpuno osušen, što zavisi od primenjenih agrotehničkih mera i vremena setve.
Bekavac ističe da su oni proizvođači koji su sejali rane sorte kukuruza na početku sezone imali više sreće, dok su oni koji su krenuli sa setvom krajem aprila ili maja i koristili kasne hibride suočeni s ozbiljnim problemima. Visoke temperature, koje prelaze 35 stepeni Celzijusa, zaustavljaju uobičajene fiziološke procese u biljci, što dodatno pogoršava situaciju. Bekavac smatra da bi trebalo proglasiti elementarnu nepogodu, jer su tropske vrućine i noći tokom dužeg perioda izazvale ozbiljne poremećaje u usevima.
Kukuruz, suša i prethodne sezone
Bekavac podseća na primere iz prethodnih godina, poput 2022. godine. Kako navodi, tada su Zrenjanin i Sombor zabeležili minimalne padavine i ekstremno visoke temperature tokom leta. On naglašava potrebu za ozbiljnim razgovorima o budućim koracima u poljoprivredi, uključujući primenu rejonizacije, što bi omogućilo da se određene kulture gaje na mestima koja im najviše odgovaraju.
pokku
Takođe, Bekavac kritikuje praksu spaljivanja slame i kukuruzovine. Kako ističe, spaljivanje dodatno narušava mehanički sastav zemljišta. Uz to, ono smanjuje prisustvo organske materije i otežava njegovu obradu. Ova praksa doprinosi smanjenju prinosa i povećanju troškova proizvodnje. Pritom, primeri iz Evrope pokazuju da bi vraćanje organske materije zemljištu moglo značajno poboljšati plodnost.
Bekavac naglašava da su ovi nepovoljni vremenski uslovi samo deo problema, dok je drugi deo posledica neadekvatnog upravljanja prirodnim resursima. Prekomerno sečenje šuma u Vojvodini, koja je postala najslabije pošumljeni deo Evrope, dovelo je do dodatnih ekoloških problema. Bekavac zaključuje da su štete koje smo naneli prirodi i zemljištu već počele da nam se vraćaju i da će se taj trend nastaviti ukoliko ne preduzmemo odgovarajuće mere.
Izvor: Politika
