Suša koja je ove godine pogodila Srbiju izazvala je velike gubitke u proizvodnji kukuruza, pri čemu su mnogi ratari izgubili polovinu do gotovo dve trećine roda. Zabrinutost među poljoprivrednicima raste, posebno zbog klimatskih promena koje bi u budućnosti mogle značajno uticati na količinu hrane za stočnu proizvodnju. Stručnjaci, uključujući dr Željka Kaitovića, naučnog saradnika Instituta za kukuruz “Zemun Polje”, ističu da klimatske promene postaju neizbežan faktor u razvoju novih hibrida. Iako nijedan hibrid nije potpuno otporan na sušu, domaći hibridi su pokazali dobru prilagodljivost na promene u klimatskim uslovima, jer se razvijaju uzimajući u obzir specifične agroekološke uslove Srbije.
Kaitović napominje da je razvoj novih hibrida dugotrajan proces, koji traje oko osam godina, te da se u poslednje vreme pri stvaranju novih sorti sve više pažnje posvećuje adaptaciji na klimatske promene. Takođe, stručnjaci ukazuju na problem visoke cene stranih semena, koja su značajno skuplja u odnosu na domaće hibridne sorte. Petar Radić, agrarni savetnik, potvrđuje da na tržištu postoji mnogo ponuda, ali i lažnih tvrdnji o „lekovima“ za sve probleme. On ističe da je ovogodišnja suša posebno pogodila severni i srednji Banat, dok su Srem i zapadna Bačka imale nešto manje štete.
Kako se ublažiti suša i njeni efekti? Struka kaže „hibridi“
Preporuke stručnjaka za ublažavanje negativnih efekata suše uključuju izbor ranijih hibrida, koji pokazuju bolju prilagodljivost sušnim uslovima. Raniji rokovi setve takođe su se pokazali kao efikasni u sušnim godinama. Naposletku, oni omogućavaju biljkama da izbegnu ekstremne temperature koje se javljaju kasnije u sezoni. Takođe, izbor FAO brojeva je ključan. Niži brojevi, poput FAO 300 i 400, označavaju hibride sa kraćim vegetacijskim periodom. Drugim rečima, ovo može rezultirati u manje gubitku prinosa u sušnim uslovima.
Iako se kao potencijalno rešenje pominje navodnjavanje, stručnjaci napominju da je to teško izvodljivo u širokim razmerama. Kako tvrde, teško je zbog nedostatka vode i ograničenih površina koje mogu biti navodnjavane. Alternativna rešenja postoje, kao što su proso ili sirak. I premda ona takođe mogu biti korisna za stočnu ishranu, kod nas nisu dovoljno zastupljena. Petar Radić upozorava da navodnjavanje, ako se ne primeni pravilno, može dovesti do erozije zemljišta i stvaranja pustinje. Kako on navodi, upravo to se dogodilo u prošlim civilizacijama, te preporučuje upotrebu stajnjaka kao prirodnog đubriva. Na kraju, stručnjaci zaključuju da će u budućnosti, uz prilagođavanje hibrida i roka setve, biti ključno stalno praćenje klimatskih uslova kako bi se obezbedili stabilni prinosi.
Izvor: Poljoprivrednik
