Ekstremni vremenski uslovi ovog leta, poput suše, negativno su uticali na useve širom zemlje, pa su višnje u Petrovaradinu po drugi put ove godine olistale i procvetale, iako je jesen na pragu. Ova pojava nije nova, jer se već treću godinu zaredom beleži kod voćki, naročito onih iz porodice ruža, poput višnje, trešnje, jabuke, kruške, kajsije, šljive i dunje.
Ponovno cvetanje opasno
Stručnjaci objašnjavaju da je iznenadno cvetanje voćaka krajem leta ili početkom jeseni rezultat promene temperature, vlažnosti i padavina. Konkretno, višnje u Petrovaradinu, koje su bile pogođene sušom, intenzivno su zalivane kako bi prebrodile dvoipomesečni period bez kiše, što je dovelo do njihove reaktivacije i ponovnog cvetanja.
Ovakva pojava može biti opasna za voćke jer iscrpljuje njihove resurse, ostavljajući ih nepripremljenim za zimu. Voćke koje cvetaju van sezone zahtevaju poseban tretman kako bi se smanjila šteta. Stručnjaci preporučuju da se u proleće intenzivnije orežu stabla voćaka koje su doživele jesenju vegetaciju. Ukoliko je voćka procvetala u većoj meri, potrebno je orezati lisnu masu pre zime i tretirati biljku preparatima na bazi bakra kako bi se očuvalo njeno zdravlje i pripremila za hladne mesece.
Osim vremenskih neprilika, oštećenja na voćkama mogu biti izazvana i nevremenom, štetočinama poput insekata, ili nepravilnom primenom đubriva. Ovakve situacije dodatno iscrpljuju voćke i čine ih podložnijim napadu bolesti i štetočina tokom zime, što može rezultirati većim gubicima u narednoj sezoni.
Suše desetkovale ratarske kulture
Direktorka udruženja “Žita Srbije”, Sunčica Savović, istakla je da suša i visoke temperature ove godine neće zaobići poljoprivrednike, pri čemu će neki pretrpeti štetu do 80%. Ipak, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, očekuje se da će prinosi biti bolji nego u godinama 2022. i 2017. Prema procenama, prinos kukuruza ove godine bi mogao iznositi najmanje 5,5 tona po hektaru, a možda čak i blizu 6 tona, što je pozitivan znak za poljoprivrednike. Međutim, severni delovi Banata i Bačke biće najviše pogođeni, s najvećim gubicima u žetvi.
shuttertim82
Suncokret se pokazao kao najotpornija kultura na ovogodišnje vremenske izazove, a očekuje se da će prinosi biti u rangu prošlogodišnjih. Proizvodnja suncokretovog ulja biće dovoljna za pokrivanje trogodišnje potrošnje u zemlji, pa se nestašica ovog proizvoda ne očekuje. Kada je reč o pšenici, godišnja proizvodnja iznosi više od tri miliona tona, dok je domaća potrošnja oko 1.700.000 tona, što osigurava stabilnost na tržištu pšenice i proizvoda od nje.
Poljoprivrednici se sve više prilagođavaju klimatskim promenama, a jesenja setva uljane repice i ječma odvijaće se prema planu. Sejanje uljane repice predviđeno je na površini od 35.000 do 45.000 hektara. Sa druge strane, ječam tradicionalno zauzima oko 100.000 hektara, čime se obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji uprkos izazovima izazvanim klimatskim promenama.
