U Srbiji jе posađеno prеko 40 miliona stabala šljiva. Pritom, po proizvodnji ovog voća kotiramo se mеđu prvima na svetu. Sve je to fino i lepo, međutim postavlja se jedno ključno pitanje. Naime, kako stojimo sa izvozom ovog purpurno-tamnog agrarnog artikla?
Većini voćara izvoz svežih šljiva nije isplativ. Kako i sami tvrde, mnogi se opredeljuju za sušenje plodova kako bi ih distribuirali među inostranim kupcima.
Slobodan Đurđević, voćar iz Topole, izjavio je da je suva šljiva znatno skuplja od sveže, te da profit zavisi od godine do godine, pa nije uvek ista potražnja. Dodao je da je cena za izvoz pristojna, te da je njihova suva šljiva najtraženija u Francuskoj, ali očekuje da će interesovanje za nju rasti, što bi njima prerađivačima omogućilo stabilniji plasman.
Zašto je baš suva šljiva isplativija od sveže?
Odabir odgovarajuće sorte za sušenje ključan je za postizanje visokog kvaliteta osušenih plodova šljive. „Od 18 sorti šljivе stvorеnih u Institutu za voćarstvo u Čačku, po svojim pozitivnim karaktеristikama i pogodnošću ploda za različitе namеnе, prе svеga sušеnjе, od novijе stvorеnih, posеbno sе izdvaja sorta Nada. To jе sorta kombinovanih svojstava, pogodna za svеžu potrošnju, sušеnjе i različitе vidovе prеradе. Nastala jе ukrštanjеm sorti Stеnlеj i Skolduš a za novu sortu priznata jе 2012. godinе“ kažе dr Olga Mitrović iz čačanskе naučnе ustanovе.
Istraživanja sprovedena u Institutu za voćarstvo pokazuju da plodovi sorte Nada imaju povoljne tehnološke karakteristike za preradu sušenjem, uključujući odgovarajuću masu, povoljan udio koštica i tamnu boju kože. Važna karakteristika je i nedostatak curenja soka tokom sušenja. Rezultati sušenja su povoljni, s manje od četiri, što znači da je za jedan kilogram suve šljive u proseku potrebno manje od četiri kilograma sveže.
Osušeni plodovi imaju prijatnu aromu i slatkast ukus te tamnu boju koja privlači potrošače. Takođe, istraživanja su pokazala da plodovi sorte Nada predstavljaju bogat izvor polifenolnih jedinjenja koja doprinose povećanju antioksidativnog kapaciteta, čineći ih snažnim antioksidansima, izjavila je dr Olga Mitrović.
Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Krupni su, prosečne težine od 35 do 45 grama, eliptičnog oblika, tamnoplave boje s obilnim pepeljkom. Imaju atraktivan izgled, slatkast ukus i dobar kvalitet. Meso ploda je žute boje, umereno čvrsto i sočno. Koštica je srednje veličine i lako se odvaja od mesa ploda. Plodovi u proseku sadrže 16,50% rastvorljivih suvih materija i manje kiselina, što rezultira višim indeksom slasti i slađim ukusom.
Izvor: Dnevnik
