Paori koji proizvode borovnice i suve šljive u Srbiji zadovoljni su mogućnošću izvoza u Kinu bez carine, posle stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom. I naravno, to su orni da podele sa medijima, pošto se konačno nešto novo i uzbudljivo dešava u domaćem agraru.
Saša Keserović, vlasnik borovničkog voćnjaka u Predvorici kod Šapca, izjavio je za agenciju Betu da mu nisu potpuno jasni pojedinosti Sporazuma koji će stupiti na snagu 1. jula ove godine. Pre svega, izražava zabrinutost oko toga da li će biti obavezni da obezbede određenu količinu proizvoda i kakve će biti opcije za transport.
„Ako ne bude nepredviđenih problema sa izvozom voća u Kinu to tržište će nam značiti jer ove godine su na pomolu problemi sa izvozom u zemlje EU, zato što su do sada kamioni sa voćem imali prioritet na prelazu granica, ali je ukinut propis koji je to obezbeđivao“, ističe Keserović.
Za početak borovnice i suve šljive. Za nastavak – nebo je granica!
Tokom posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, potpisani su sporazumi o fitosanitarnim uslovima za izvoz svežih borovnica i protokol o inspekcijskim, karantinskim i sanitarnim zahtevima za izvoz suvih šljiva iz Srbije u Kinu.
Keserović je objasnio da je do sada uglavnom izvozio borovnice u Holandiju, ali će izvoz u Kinu ove godine biti težak, jer Sporazum počinje da se primenjuje 1. jula, kada će većina borovnica već biti izvezena zbog završetka sezone. To znači da će ostati mala količina borovnica za mogući plasman na kinesko tržište. Gubitak jednog kupca ima veliki uticaj, kako je istakao Keserović, što je ilustrovano primerom nedostatka trgovaca iz Rusije za otkup jagoda, što je dovelo do pada cene na 70 dinara po kilogramu.
Keserović je izjavio da će ovogodišnji prinos borovnica biti smanjen za oko 30%, jer je deo plantaža u okolini Aranđelovca pretrpeo štetu usled nepovoljnih vremenskih uslova. Dodao je da je za izvoz borovnica od suštinskog značaja obezbediti transport putem hladnjača, kako bi se očuvao “hladni lanac” od momenta utovara do isporuke. A kako kaže, do sada je borovnicu izvozio u EU po ceni od pet evra po kilogramu, što je profitabilno, posebno u slučaju dobrog prinosa. Očekuje se da će cena porasti nakon završetka sezone borovnica u Španiji.
Konkurencija i izazovi
Aleksandar Tomić, direktor kompanije “Agranela” sa sedištem u Valjevu koja se bavi prodajom suvih šljiva, izjavio je za agenciju Betu da je država ostvarila značajan korak omogućavanjem beskamatnog izvoza suvih šljiva u Kinu. Međutim, sada se postavlja pitanje u kojoj meri će proizvođači biti u mogućnosti da to sprovedu u delo.
„Koliko se budemo trudili i uspeli da ispunimo zahteve Kine, toliko ćemo biti uspešni. S tim što sigurno ne možemo da obezbedimo veliku količinu kao što može Čile. Ali ako imamo neku politiku prema toj proizvodnji, verujem da iz godine u godinu mogu da rastu količine“, istakao je Tomić.
Prema njegovim rečima, Srbija godišnje proizvodi oko 10.000 tona suvih šljiva. Uz to ima i nekoliko većih proizvođača, kao i mnogo manjih koji su u stanju da obezbede određenu količinu. Takođe je napomenuo da je Srbija peta zemlja u svetu po proizvodnji suvih šljiva, s obzirom na količinu. Treba apostrofirati, pritom, da Amerika proizvodi oko polovine ukupne svetske proizvodnje od oko 300.000 tona. Odmah zatim slede Čile, Argentina, Francuska i Srbija.
On je istakao da na kinesko tržište suve šljive uglavnom izvoze Čileanci. Pak sa druge strane je firma “Agranela” izvozila u zemlje severne Evrope, Rusiju, Francusku, Japan, Tursku, pa čak i u Brazil. „Najveći konkurenti našoj suvoj šljivi po cenama su Čile i Argentina. Mi ne zarađujemo kao Francuzi i Amerikanci jer to što više zarađuju više i ulažu u marketing“, naglasio je Tomić.
Poređenje tržišta
Cene suvih šljiva na svetskom tržištu su proteklih dve-tri godine u izvozu bile su maksimalno visoke. Preciznije, kretale su se oko 4-5 evra po kilogramu. Međutim, ove godine, zbog velikog roda u Čileu i Argentini, cene su pale ispod 4 evra po kilogramu. Štaviše, one su pre 5-6 godina dostizale i do 2 evra po kilogramu!
Takođe je napomenuo da evropske zemlje nemaju carinu na uvoz suvih šljiva. Podsetićemo da je Kina ranije imala visoke zaštitne carine. A upravo to je sprečavalo plasman na to tržište. Šljive se transportuju kamionima po Evropi ili brodovima za dalje destinacije.
Izvor: AgroTV
