Fitofagne grinje su štetočine u voćnjacima, vinogradima, zaštićenom prostoru, urbanom zelenilu, rasadnicima, uskladištenim proizvodima i na ratarskim usevima.
Značaj grinja kao štetočina uočen je sredinom prošlog veka i smatra se direktnom posledicom gajenja biljaka u monokulturi na velikim površinama, novih metoda gajenja, selekcijom visokorodnih sorti, intenzivne primene pesticida i mineralnih đubriva.
Većina štetnih vrsta je široko rasprostranjena i ispoljavaju različitu štetnost u zavisnosti od specifičnosti agroekosistema. Ekonomski najznačajnije vrste u našim uslovima proizvodnje su paučinaste (Tetranychidae) и rđaste grinje (Eriophyoidae).
Štetnost grinja paučinara ogleda se u tome što ishranom oštećuju ćelije lista koji ubrzo počinje da vene, a kasnije i da se suši. Na donjoj strani lista nalaze se kolonije grinja koje ispredaju paučinu, što omogućava lakše skrivanje jaja, otežava pristup njihovim predatorima, ali i dospevanje sredstava za suzbijanje.
Štetnost rđastih grinja se ispoljava na listovima, koji usled ishrane dobijaju rđastosmeđu boju, uvijaju se nagore i brzo uvenu. Najveće štete su u periodu kada se formiraju rodni pupoljci za sledeću godinu, što se direktno odražava na smanjenje rodnosti.
Zajedničko za ove vrste je da uprkos relativno malim veličinama mogu uzrokovati značajno smanjenje prinosa i kvaliteta proizvoda.
Pored velikog izbora domaćina i povoljnih uslova za ishranu, problemi pojave fitofagnih grinja su kratak životni ciklus razvića, visok reproduktivni potencijal i nedostatak prirodnih neprijatelja, što sve dovodi do postizanja brze otpornosti na mnoge akaricide.
Suzbijanje grinja – Kanemite 15 SC
Uvođenje novih aktivnih materija u program suzbijanja grinja predstavlja vrlo značajnu pomoć biljnoj proizvodnji, doprinosi antirezistentnoj strategiji i daje mogućnost izbora u zavisnosti od vrste, brojnosti grinja i karence.
Od nedavno na tržištu Srbije je akaricid Kanemite 15 SC na bazi aktivne materije acekvinocil. Registovanjem ovog akaricida uvedena je ne samo nova aktivna materija, već i novi mehanizam delovanja. Acekvinocil inhibira proizvodnju ATP-a u mitohondrijama blokirajući elektronski transport na mestu Qo u kompleksu III. Delujući na ovom mestu ispoljava veoma brzo tzv. „knock down“ delovanje na grinje paučinare, ali i na mnoge vrste eriofidnih grinja. Posle samo jednog tretmana grinje kratko žive, prestaju sa ishranom, postajući manje aktivne jer su im narušeni energetski resursi.
Prema rezultatima ogleda 2020.godine, utvrđeno je delovanje preparata Kanemite 15 SC na sve razvojne stadijume grinja (jaja, larve i odrasle forme).
Ogled je postavljen u zasadu jabuke, gde je pre tretmana bila ujednačena populacija tri najznačajnije vrste fitofagnih grinja (Tetranychus urticae, Panonychus ulmi i Aculus schlechtendali), a veliki broj položenih jaja trebao je da bude pokazatelj efikasnosti preparata.
Prva ocena dan bila je jedan dan posle tretmana gde je prosečna brojnost grinja paučinara po listu na kontrolnoj parceli bila 5,88. Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC je 1,04 u odnosu na standard abamektinom 2,36.
Druga ocena bila je sedam dana posle tretmana gde je zabeleženo povećanje prosečne brojnosti grinja po listu na kontrolnoj parceli (6,12). Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC bio je 0,13 u odnosu na standard abamektinom 2,46. U ovoj oceni, zabeleženo je uginuće eriofidnih grinja.
Treća ocena bila je četrnaest dana posle tretmana gde je i dalje povećanje prosečne brojnosti grinja po listu na kontrolnoj parceli (8,04). Prosečan broj preživelih jedinki po listu na parceli tretiranoj Kanemite 15 SC je 0,26 u odnosu na tretman abamektinom 5,56.
Rezultati ispitivanja potvrdili su da akaricid Kamenite 15 SC deluje dugo, a to je zato što nema obnavljanja populacije, odnosno iz položenih jaja nije došlo do piljenja.
Preparat Kanemite 15 SC se primenjuje u količini 1,2-1,8 l/ha uz napomenu da se uklone korovi, koristi veća količina vode i obezbedi ravnomerno nanošenje preparata na obe strane lista.
Autor
Dipl.inž. Jovanka Petrović
Agrosava
