Naslovna Poljoprivreda Svaka kap kiše dragocena za ozime i prolećne useve, veli struka

Svaka kap kiše dragocena za ozime i prolećne useve, veli struka

88
0

Žitnim poljima u Pčinjskom okrugu u poslednji čas su spašeni ozimi usevi od potpune propasti upravo zbog kiše u drugoj polovini aprila.  Zemljište u gornjem sloju bilo je potpuno ispucalo, što je rezultiralo nedostatkom vlage u području korenskog sistema, a topli vetrovi su dodatno uzrokovali isušivanje donjih listova.

Image by Nyoman Suartawan from Pixabay

Pšenica je posejana u širem optimalnom periodu na otprilike 80% površina u ovom okrugu, dok je samo na 20% površina posejana u ranijim periodima. Trenutno se pšenica nalazi u fazi od lista zastavičara do početka klasanja, dok je ječam u različitim fazama od klasanja do početka cvetanja.

Kap kiše u okeanu za atare na Balkanu

Nada Lazović Đoković, savetnica za ratarstvo u vranjskoj PSSS, izjavila je da je palo između 25 i 35 litara kiše po kvadratnom metru, pri čemu je količina kiše varirala u zavisnosti od terena na kojem se nalaze usevi žitarica. Poljoprivredni proizvođači su sledili savete stručnjaka i pravovremeno obavili prihranu azotnim đubrivom, ali zbog nedostatka vlage i ekstremno visokih temperatura za ovaj period godine, usevi nisu uspeli da optimalno apsorbuju hranljive materije.

Image by Brin Weins from Pixabay

„Nakon ovih padavina biljke će uspeti da usvoje azotna đubriva i uđu u fazu klasanja i cvetanja. Usled klimatskih promena vreme početka vegetacije kod ozimih useva se pomerilo u proseku za dve nedelje, a to je uslovilo i skraćivanje nekih fenofaza – intenzivno bokorenje i vlatanje“, veli Lazović Đoković.

Tokom prethodnog vremenskog perioda, pšenica je doživela značajan stres zbog blage zime, nedostatka padavina i izuzetno visokih temperatura. Suša je dovela do skraćivanja nekih faza razvoja i sušenja donjih listova, što se manifestovalo kao podgorevanje, dok su biljke nastojale da pređu u fazu klasanja.

Image by Lars Nissen from Pixabay

Ozimi usevi spašeni

Ova kiša će imati pozitivan uticaj na budući prinos ozimih useva, posebno pšenice, i doprineti poboljšanju sadržaja proteina i kvaliteta zrna, kao i povećanju prinosa. U naredne dve nedelje, poljoprivrednici treba da budu posebno oprezni kada se usevi pšenice budu nalazili u fazi cvetanja, jer čak i uz prisustvo vlage postoji rizik od infekcije klasova patogenom koji izaziva fuzariozu klasa, poznatu i kao šturost klasa.

„Fuzarioza klasa je bolest koja se više javlja na pšeničnim poljima ako u doba cvetanja padaju kiše, koje ne moraju da budu obilne, već je bitno koliko dugo će klas biti mokar,“ naglašava Lazović Đoković. „Istovremeno rane jutarnje magle koje nisu retkost u prvim danima maja, su idealne za infekcije koje nastaju isključivo u cvetanju pšenice. Cvet pšenice dođe kao otvorena rana kroz koju bolest ulazi u biljku“.

Image by Abdul Kayum from Pixabay

U nastavku izlaganja, Lazović Đoković je naglasila da se bolest dalje razvija tako što micelijum prelazi sa zrna na zrno, često zahvatajući celokupan klas. Zrna koja su inficirana postaju bez ploda, nezrela i često pokrivena roze prevlakom, koja može sadržavati mikotoksine, otrove koje proizvodi gljiva, a koji mogu štetno uticati na zdravlje. Takva pšenica često nije pogodna za ljudsku konzumaciju.

Zaštita u ovom periodu

Lazović Đoković preporučuje ratarima da mere zaštite od infekcije fuzariozom klasa i proizvodnje mikotoksina sprovedu na početku faze cvetanja, pre padavina, korišćenjem određenih fungicida: protiokonazol + trifloksistrobin u dozi od 0,7 – 1l/ha, protiokonazol + spiroksamin + trifloksistrobin u dozi od 1,2 – 1,5l/ha, mefentriflukonazol + piraklostrobin u dozi od 0,75 – 1,5l/ha, tebukonazol + azoksistrobin u dozi od 0,8l/ha.

Image by kie-ker from Pixabay

„Ovaj tretman je od izuzetnog značaja ne samo za zaštitu klasa nego i za dalju zaštitu lisne mase od prouzrokovača bolesti pegavosti, pepelnice, rđa, a naročito lista zastavičara od čijeg zdravstvenog stanja zavisi kvalitet i dužina nalivanja zrna“, istakla je ona. „sa zaštitom useva potrebno je primeniti i folijarnu prihranu pšenice kako bi na što lakši način prebrodila stresne uslove i ušla u fazu cvetanja“.

Izvor: Dobro jutro