Šta to Svetska banka ima u planu što se tiče Srbije i srpske poljoprivrede? To je jedna od nekoliko važnih vesti koje imamo spremne za vas danas.
Izvor: Wikimedia Commons
Sprska vlada i Svetska banka sarađuju
Svetska banka je izrazila spremnost da započne pregovore sa Vladom Srbije, Ministarstvom finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o dodatnom finansiranju Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije (SCAP) u iznosu od 100 miliona evra, istaknuto je na sastanku ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića i direktora kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikole Pontara.
Prema saopštenju Ministarstva, tema sastanka bila je nastavak pregovora o dodatnom finansiranju Projekta, s ciljem osnaženja mikro, malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća, kao i unapređenja poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti u Srbiji. Svetska banka je spremna da započne pregovore o dodatnom finansiranju.
Planirano dodatno finansiranje u iznosu od 100 miliona evra predviđeno je Zakonom o budžetu za 2024. godinu i predstavlja nastavak investicija u razvoj i primenu poslovnih planova za unapređenje konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje. Martinović je naglasio da je Svetska banka važan partner Vladi Srbije i izrazio uverenje da će se dosadašnja uspešna saradnja na ovom i drugim projektima nastaviti i u budućnosti.
RZS sa novim brojkama
Na osnovu stanja useva od 23. maja, Republički zavod za statistiku (RZS) predviđa da će u Srbiji ove godine biti proizvedeno 2,90 miliona tona pšenice, što je 15,9% manje nego prošle godine. Očekuje se smanjenje proizvodnje malina za 4,7% i višanja za 5,5% u odnosu na prošlu godinu.
U prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza za 4,1%, šećerne repe za 12,4%, suncokreta za 3,4% i soje za 3,8% u poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, tj. 23. maja. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom od 2014. do 2023. godine, proizvodnja pšenice je veća za 2,4%. Zasejane površine šećerne repe su veće za 3,3%, soje za 5,9% i suncokreta za 15,9%, dok je kukuruza manje za 2,3%.
Besplatna analiza zemljišta u Zrenjaninu
Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin obavestila je sve proizvođače da je započela realizaciju projekta besplatne analize zemljišta na području koje pokriva. Svi zainteresovani mogu se javiti na telefone 023/548-501 ili 063/117-06-72 kako bi podneli zahtev za analizu.
Iz PSS Zrenjanin podsećaju da je agrohemijska analiza zemljišta ključni preduslov za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu. Na osnovu utvrđenog sadržaja i oblika hranljivih elemenata u zemljištu, kao i potreba pojedinih biljaka za tim elementima, mogu se dati preporuke za primenu odgovarajućih vrsta, formulacija i količina đubriva.
Investitori u uzgoj pilića u Mužlji
Odsek za zaštitu i unapređivanje životne sredine Odeljenja za privredu Gradske uprave Zrenjanin objavio je da je podneto pet zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja projekata izgradnje farme pilića na životnu sredinu. Investitori koji su podneli zahteve za podizanje farmi za uzgoj brojlera su različiti, ali ostali detalji projekata su identični.
Na pet parcela u Mužlji, koje su međusobno susedne, planirano je podizanje farmi kapaciteta 50.000 brojlera po turnusu, raspoređenih u dva objekta. Svi investitori planiraju šest ciklusa uzgoja pilića godišnje.
Planovi za farme pilića uključuju silose za hranu, dezobarijere, septičke jame i rezervoare za vodu. Takođe, za sve farme predviđena je upotreba fotonaponskog sistema za ostrvski rad, sastavljenog od 11 panela.
Investitori koji su podneli zahteve su poljoprivredna gazdinstva Ervina Palatinuša iz Mužlje, Gabriele Palatinuš iz Mužlje, Smilje Matović iz Beograda, Atile Juhasa iz Nove Crnje i Davida Donalda iz Bačke Topole.
Jelena Begović u Institutu za krmno bilje
Delegacija Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, na čelu sa ministarkom Jelenom Begović, posetila je Institut za krmno bilje u Kruševcu. Tokom posete, ministarka je održala razgovor sa direktorkom instituta dr Dejanom Sokolovićem i njegovim saradnicima, kao i sa sedamnaest istraživača koji rade u institutu, te je obišla prostorije istog.
Poseta je deo šireg plana Ministarstva da obiđe sve istraživačke institute u Srbiji. Uz ove obilaske bi se detaljno upoznalo sa njihovim radom, uspesima, postignućima, ali i problemima s kojima se suočavaju. Ministarka Begović istakla je da je poljoprivreda jedna od ključnih industrijskih grana Srbije, naglašavajući bogatstvo i plodnost zemljišta, kao i dostupnost vode.
Posebno je istaknuto da se Institut za krmno bilje bavi prehranom domaćih životinja, ključnih za ishranu stanovništva. Ministarka je naglasila važnost poljoprivrede, uključujući stočarstvo. Posebno je istakla zdravstveni značaj hrane kao rezultat naučnih istraživanja i potvrda, koje ovaj institut pruža za građane Srbije.
Direktor instituta, dr Sokolović, naglasio je značaj posete ministarke Begović. Istakao je da institut već 140 godina doprinosi razvoju poljoprivrede, posebno kroz istraživanja u oblasti krmnog bilja i stočarstva.
