Naslovna Poljoprivreda Svetske zalihe pšenice i domaće zalihe post-grad kukuruza

Svetske zalihe pšenice i domaće zalihe post-grad kukuruza

68
0

Prema najnovijoj statistici, svetske zalihe pšenice opadaju. Pritom, kukuruz je na našim njivama stradao od grada. Ima li spasa ovim kulturama? Saznajmo.

Foto: freepik/ArthurHidden

Manje pšenice, više pšenice – ako i ostane pšenice, dobro je

Ekstremne vremenske prilike u Evropi dovele su do prognoza stručnjaka da će prinos pšenice biti najniži u poslednjih deset godina. Evropska unija, koja je drugi najveći proizvođač pšenice na svetu sa kapacitetima od preko 130 miliona tona, suočava se sa značajnim problemima zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da bi ova situacija mogla izazvati rast cena, što se već primećuje na svetskim tržištima. Obilne kiše i oluje nisu pogodovale vegetativnom periodu pšenice, kojoj je potrebna ravnomerna raspodela padavina – uslova koji nisu zadovoljeni ni u Srbiji ni u ostatku Evrope. Galetin naglašava da možemo očekivati smanjenje globalnog prinosa pšenice, dok bi prinosi kukuruza, soje i suncokreta mogli ostati na prošlogodišnjem nivou, pod uslovom da se izbegnu ekstremni vremenski poremećaji poput grada ili oluja koje mogu dodatno oštetiti pšenicu. Što se tiče ostalih kultura, leto nosi visok rizik, ali ako ekstremi budu izbegnuti, bilans bi mogao biti pozitivan.

Kada je reč o Srbiji, ona se tradicionalno dobro nosi sa bilansima svojih ratarskih kultura. Pritom i redovno ostvaruje visoke izvozne rezultate u kukuruzu, dok je pšenica takođe prisutna na svetskom tržištu. Iako vremenske prilike do pre mesec dana nisu bile povoljne, Galetin navodi da su kiše u maju značajno poboljšale situaciju. U aprilu je bilo samo četiri kišna dana sa prosečnim padavinama od 16 litara po kvadratnom metru, ali su majske padavine donele poboljšanje. On dodaje da usevi trenutno izgledaju dobro i da se očekuje zadovoljavajući prinos.

Zaceljivanje kukuruza

Grad je ovih dana ozbiljno oštetio mnoge zasade kukuruza. Dok za one useve koji su samo delimično oštećeni postoji nada, potrebno je brzo reagovati kako bi se spasilo što više prinosa. Goran Milanko, diplomirani inženjer poljoprivrede iz firme Nikša agrar, pružio je korisne savete poljoprivrednicima.

Prema Milankovim rečima, mogućnost oporavka kukuruza nakon grada zavisi od više faktora. Među njima spadaju faze razvoja useva, intenziteta i trajanja padanja grada, da li je grad bio praćen kišom ili ne, kao i kondicije useva. Veće su štete kada je intenzitet grada veći, kada usev prolazi kroz osetljive faze razvoja, kada je grad krupan, ako nakon grada duvaju jaki vetrovi i temperature prelaze optimalne vrednosti, ili ako padne mala količina kiše sa gradom. Manje štete se obično javljaju na početku vegetacije. Pa sa druge strane su veće tokom cvetanja, oplodnje, formiranja i nalivanja zrna.

Milanko savetuje da se, u slučaju manjih oštećenja na početku vegetacije, što pre uđe u njive i primene aminokiseline. On ističe da za oporavak kukuruza nakon oštećenja od grada treba koristiti aminokiseline, biostimulatore i folijarnu prihranu čim je to moguće.

Izvori: Poljoprivrednik, Dobro jutro