Naslovna Poljoprivreda Svetski dan šuma, u Srbiji obeležen vredno i plemenito

Svetski dan šuma, u Srbiji obeležen vredno i plemenito

90
0

Danas, 21. marta, svet proslavlja Svetski dan šuma, gde se osvrćemo na naše predele krcate drvećem koje nam život znači. U Srbiji je ovaj praznik obeležen na jedan specijalan način. Ali pre toga, evo par reči našeg Ministarstva poljoprivrede o ovom velikom danu po prirodu i biodiverzitet.

Photo by Sergei A on Unsplash

Saopštenje Ministarstva na Svetski dan šuma

Kako je ovo jako važan praznik, prenosimo vam saopštenje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u celosti:

Centralna manifestacija obeležavanja Međunarodnog dana šuma održaće se danas, 21. marta na prostoru Posavskog lovišta „Karakušaˮ Ruma, u okviru JP „Vojvodinašumeˮ sa početkom u 11,00 časova.

Photo by Cédric VT on Unsplash

Međunarodni dan šuma obeležava se svake godine 21. marta, kako bi se podigla svest stanovništva o značaju šuma, doprinosu šuma održivom razvoju i potrebi njihove zaštite i očuvanja. Međunarodni dan šuma ustanovljen je pre više od 50 godina – 1971. godine, na inicijativu Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije, a koju su podržale Ujedinjene nacije i FAO.

Šume igraju ključnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja (SDG), koje su Ujedinjene nacije usvojile 2015. godine. Cilj održivog razvoja br. 15 se odnosi na zaštitu, obnavljanje i promovisanje održivog korišćenja kopnenih ekosistema, uključujući šume. Šume su od suštinskog značaja za očuvanje biodiverziteta, ublažavanje klimatskih promena i egzistenciju miliona ljudi koji od njih zavise, kao izvor hrane, kiseonika, vode, zdrave životne sredine, rekreacije, kao i prihoda. Održivo upravljanje šumama je ključno da bi šume mogle da ispunjavaju ove funkcije i kako bi se odgovornim korišćenjem šumskih resursa zadovoljile potrebe sadašnjih i budućih generacija, što zahteva zajednički pristup celokupne zajednice.

Image by Сергей Шабанов from Pixabay

Obeležavanjem ovog datuma podsećamo se na značaj šuma i očuvanja i unapređenja stanja šumskih ekosistema. Međunarodni dan šuma svake godine je posvećen određenoj aktuelnoj temi, a tema ovogodišnjeg Dana šuma je „Šume i inovacije: Nova rešenja za bolji svetˮ. Rastuće potrebe društva i savremeni izazovi u različitim aspektima (klimatske promene – ublažavanje i adaptacija, očuvanje biodiverziteta, monitoring i rano upozoravanje i dr.) zahtevaju nova tehnološka dostignuća i inovacije. U okviru ove manifestacije predviđene su praktične demonstracije korišćenja savremenih alata u sektoru šumarstva, kao i kratko predstavljanje rezultata korišćenja novih tehnologija u različitim aspektima u sektoru.

Bor i Majdanpek u znaku pošumljavanja

A sad ona lepa vest. Naime, u Boru i Majdanpeku je zasađeno bezmalo 1.500 sadnica drveća upravo na ovaj praznik, danas! „Blic“ prenosi celu priču u detalj.

šuma
Photo by Cam James on Unsplash

Svetski dan šuma, koji se obeležava 21. marta, ove godine nosi slogan „Šume i inovacije – nova rešenja za bolji svet“. Srbija Ziđin Koper, kao pionir zelenog rudarstva u zemlji, izvršila je impresivnu rekultivaciju ogromnih površina degradiranog zemljišta upotrebom najsavremenijih metoda. Koristeći tehniku hidrosetve, uspešno je zatravljeno 125.000 kvadratnih metara kosih i stenovitih terena. Hidrosetva predstavlja jednostavan i efikasan metod ozelenjavanja velikih i teško dostupnih površina, a u rudnicima u Boru i Majdanpeku, ova metoda je postala stvarnost zahvaljujući kineskom Ziđinu. Proces uključuje prskanje zemljišta smešom semena, vode, đubriva i zaštitnog malča, nakon čega vrlo brzo, za pet do sedam dana, nastaje zeleni pokrivač.

U okviru akcija pošumljavanja u Boru i Majdanpeku, u kojima su učestvovala deca, Srbija Ziđin Koper obeležila je ovaj važan dan. Srednjoškolci iz Majdanpeka zasadili su preko 1.000 mladica crnog bora na brani jalovišta „Vančev potok“, a sadnice i logistiku su im obezbedili Rudnik bakra Majdanpek.

šuma
Photo by Miha Rekar on Unsplash

„Pozvali smo mlade da nam se pridruže u akciji pošumljavanja,“ naglasio je rukovodilac Rudnika bakra Majdanpek Nebojša Stojanović. „Jer je važno da oni shvate da je ovo ulaganje u njihovu bolju budućnost. Većina će ostati da živi i radi u gradu koji sada pruža znatno veće mogućnosti. Važno je da na vreme nauče da rudarstvo može biti zeleno i održivo, i da zajedničkim akcijama možemo da poboljšamo životnu sredinu“.

Reakcije dece

Obnavljanje šumskih ekosistema ključno je za zdrav razvoj budućih generacija, stoga je Srbija Ziđin Koper istog dana poklonila 500 sadnica različitog drveća predškolskoj ustanovi „Bambi“ u Boru. Učenici predškolske ustanove, njihovi vaspitači i predstavnici kompanije zajednički su obogatili dvorište vrtića sadnicama, nadajući se da će buduće generacije uživati u igri pod hladom tih stabala.

Kompanija planira da do kraja godine posadi dodatnih 200.000 sadnica i ozeleni još 30.000 kvadrata degradiranih površina.

Šume su, kako kaže šestogodišnja Olga Katić iz predškolske ustanove „Bambi“, važne jer proizvode kiseonik. Kako tačno ističe ova mlada dama, bez njih ne možemo da dišemo. „Da bi šume bile lepe i da bi mogle da porastu, trebaju im sunce, voda i puno ljubavi. Baš kao i deci. One su i dom divljim životinjama, pa moramo pažljivo da ih čuvamo“, zaključuje ona.

Foto: Pixabay

Rekultivacija će se nastaviti

U proteklih pet godina, kao deo mnogobrojnih ekoloških inicijativa, Srbija Ziđin Koper je uložila napore u smanjenju negativnog uticaja rudarskih aktivnosti na životnu sredinu. Kroz sadnju više od 618.000 sadnica i ozelenjavanje gotovo 315 hektara degradiranog zemljišta, investirano je 36 miliona američkih dolara. Među najizazovnije projekte spadaju:

  • ozelenjavanje brana flotacijskih jalovišta rudnika „Veliki Krivelj“
  • ozelenjavanje brana flotacijskih jalovišta rudnika bakra Majdanpek
  • rekultivacija starih odlagališta
  • uređenje rudničkih i fabričkih zona.

Srbija Ziđin Koper je samo prošle godine izdvojila sedam miliona dolara za obnovu biodiverziteta. Ovaj gigant je svestan dragocenosti šuma kao prirodnog resursa i njihove uloge u:

  • ublažavanju klimatskih promena
  • čišćenju vazduha od prašine
  • prevenciji erozije
  • prevenciji klizišta.

U Boru i Majdanpeku su formirane nove zelene površine i zasađeno gotovo 400.000 mladica drveća, ukrasnog žbunja i cveća.

Image by Joe from Pixabay

Medijima se obratio i zamenik generalnog direktora Srbija Ziđin Koper, odgovoran za zaštitu životne sredine, Zong Junhua. On je najavio dalje napore u rekultivaciji degradiranog zemljišta i ozelenjavanju dodatnih 30.000 kvadratnih metara površina ove godine. Rudničke „zelene oaze“ će biti obogaćene sa 200.000 novih sadnica različitog bilja. Naglasio je da je ekološka komponenta integralni deo svakog rudarskog i građevinskog projekta kompanije.

Izvori: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Blic