Pandemija je širom sveta povećala različite protekcionističke mere, ograničavanje uvoza kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ovome su poslednjih godinu dana pribegle mnoge država kako bi u vreme ekonomske krize štitile svoja tržišta i domaće proizvođače.
Poslednji primer je pokušaj Amerike da zaustavi uvoz borovnice iz pet najvećih država snabdevača. Strah američkih proizvođača i povećana proizvodnja borovnice u Južnoj Americi, kao i ostalim delovima sveta, bio je povod za pokretanje postupka u septembru prošle godine.
Dobra prihrana daje kvalitetnije plodove: Voćari ovo moraju da znaju
Započela je ozbiljna istraga kako bi došli do odgovora koliki je uticaj uvoza tog voća na američku proizvodnju. Pokrenuta je u septembru prošle godine, a obuhvatila je više javnih rasprava u kojoj je učestvovalo pet stranih vlada – Argentine, Kanade, Čilea, Meksika i Perua – sa resornim ministrima, ambasadorima, advokatima…
Američka komisija za međunarodnu trgovinu detaljno je obradila izjave svih učesnika, pobrojane su pretnje po domaću proizvodnju, posebno usled pandemije i zatvaranja restorana, škola, odmarališta, što je prema nekim tvrdnjama uticalo da 25 odsto tržišta borovnice nestane. Naglašen je i problem zatvaranja preradnih centara usled zaraze radnika, nemogućnosti organizacije berbe, povećanja prodaje putem interneta…
Ishod ove višemesečne istrage na kraju je bio povoljan za države izvoznice koje su učestvovale u sporu. Komisija je nedavno utvrdila da, bez obzira na uvećan uvoz svežih, pothlađenih i smrznutih borovnica, te količine ne predstavljaju pretnju američkim proizvođačima ovog voća.
Interesantno je i da se u pomenutom dokumentu (koji sadrži više od 400 stranica) kao izvoznik, pre svega smrznute borovnice pojavljuje i Srbija iz koje je 2016. u Ameriku izvezeno 116 tona, naredne godine 115, a u 2018. svega jedna tona.
Pre dve godine na američko tržište plasirali smo 35 tona ovog voća, a 2020. oko 29 tona.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, jednog od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, proizvodnja borovnice u Srbiji doživela je veliku ekspanziju u prethodnih desetak godina. Od svega tri do četiri hektara zasada (pre dvadesetak godina) borovnica se sada kod nas gaji na oko 3.000 hektara.
– U proizvodnji smo za kratko vreme prevazišli konkurenciju gde se ovo voće gaji neuporedivo duže. Pretekli smo ih u tehnologiji, prinosima i kvalitetu – kaže dr Leposavić i dodaje da proizvodnja borovnice u Srbiji za sada ima pozitivan trend, a da bi tako i ostalo potrebno je unaprediti postignuti kvalitet i znatno više uložiti u razvoj proizvoda i marketing.
Sada je pravi trenutak: Evo kako da dobijete rani kupus već u junu
Leposavić navodi da je pokušaj zaštite domaće proizvodnje proizvođača iz SAD opomena da u proizvodnju i plasman voća moraju da se uključe i državne institucije, udruženja proizvođača i izvoznici jer svi oni imaju interes za nesmetani izvoz.
– Činjenica da su u ovom sporu učestvovale vlade pet zemalja izvoznica borovnice ukazuju na ozbiljnost pristupa u zaštiti njihovih proizvođača i izvoznika u čemu su ovaj put i uspele – naglašava dr Leposavić.
Svaka od tih država pred komisijom je nastupala argumentovano i uz ozbiljno pripremljenu dokumentaciju. S tim u vezi, on napominje da se u našoj zemlji često neodgovorno ophodimo prema malini – najznačajnijem nacionalnom proizvodu. Mada trenutna situacija ide naruku našim proizvođačima i ponekim izvoznicima, on kaže da je to rezultat povoljnih kretanja i porasta tražnje na svetskom tržištu gde trenutno postoji deficit maline.
Grad Mladenovac regresira troškove veštačkog osemenjavanja goveda
– Ovakva situacija se ne može pripisati nekim od veoma prisutnih aktera u našoj zemlji, a to su pojedini proizvođači ili samozvani predstavnici udruženja proizvođača maline ili hladnjačara. Nažalost, to nije ni rezultat nekih vladinih tela i oformljenih radnih grupa – navodi Leposavić.
Kako naglašava, njihova svrha trebalo bi da bude rad na rešavanju nagomilanih problema u malinarstvu.
Prema njegovim rečima, oni u svom sastavu imaju nekompetentan stručni i nereprezentativan sastav predstavnika proizvođača i prerađivača. To nije dobar način za stabilizaciju proizvodnje maline u kojoj je u Srbiji svakodnevno angažovano više od 30.000 zaposlenih, a tokom berbe i više od 120.000 ljudi.
Izvor: Politika
