Najnovije vesti iz stočarstva donose neke pozitivne informacije, ali i neke koje možda deluju zanimljive prosečnom srpskom paoru. Od dotičnih, jedno je obaveštenje iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema tome, bacimo se na isto odmah.
Vesti iz Ministarstva: Utvrdićemo tačan broj grla
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković organizovala je susret sa predstavnicima glavnih i regionalnih odgajivačkih organizacija iz cele Srbije radi analize trenutnog stanja u vezi sa brojem stoke prijavljene u registru životinja.
Tanasković je naglasila potrebu za obavljanjem detaljnih terenskih inspekcija radi tačne procene situacije i eliminisanja iz registra stoke koja se tamo vodi na fiktivan način.
Izvor: Info LIGA Ivanjica
Ministarstvo računa na punu podršku odgajivačkih organizacija u cilju unapređenja sistema i efikasnije kontrole isplata subvencija, koje su dostigle najviše nivoe ikada, kao i sprečavanja eventualnih nepravilnosti.
Na sastanku se takođe razgovaralo o cenovnicima usluga odgajivačkih organizacija, a ministarka Tanasković je istakla potrebu za usklađivanjem cena širom Srbije kako bi se osiguralo da svi poljoprivredni proizvođači plaćaju iste cene za iste usluge.
Peskovita prostirka: Inovacija za srpske kravare?
A sad jedna zanimljiva činjenica. Većina farmi u Sjedinjenim Američkim Državama koristi pesak kao prostirku u štalama za goveda, što je delimično posledica ograničenih zaliha pšenične slame. Goran Joksić, stručnjak za stočarstvo u PSSS Kragujevac, sugeriše da bi pesak mogao postati dominantan i ekonomičan izbor prostirke u mlečnom govedarstvu u budućnosti. Iako je slama poznata po udobnosti, porast broja muznih krava u svetu dovodi do nedostatka pšenične slame. Takođe, ječmena i ražana slama nisu adekvatne za održavanje higijene vimena goveda.
Goran Joksić izjavljuje da stočari, koji se često ne bave poljoprivredom, ne mogu uvek obezbediti dovoljne količine pšenične slame sa svojih parcela. Iako su u svetu razmatrane razne zamene, poput gumenih prostirki napunjenih vodom ili vazduhom, one nisu pružale dovoljnu udobnost. Pesak se ističe kao efikasno rešenje jer upija amonijak, poboljšavajući mikroklimu u štali. Osim toga, pesak je trajniji jer se može prati i ponovno koristiti, dok se slama mora odmah baciti nakon upotrebe.
Arhitektonski prilagođeni objekti su neophodni za korišćenje peska kao prostirke u mlečnom govedarstvu. Moraju da budu sa nagibom poda od oko 2% i slojem peska od 25 centimetara preko celog ležišta. Tako bi se obezbedila udobnost kravama. Iako je ovaj koncept još u povoju, američki farmeri, posebno oni koji se bave mlečnim govedarstvom, već su uveliko prihvatili upotrebu peska umesto slame, sa preko 50% njih koji koriste ovaj metod.
Izvori: AgroTV, Dobro jutro
