One su bile prvi vesnici proleća, a i dalje nas podsećaju na bezbrižne dane, mrlje po majicama i odlaske u goste, gde su znale da se ispred nas pojave posute šlagom, šećerom ili same. Bilo da su to rane sorte poput džoli, koje donose prve plodove čim sunce ojača, ili irma i albion – sorte koja nas nagrađuju tokom čitave sezone – svaka jagoda kod nas ima posebno mesto.
Međutim, put od nicanja biljke pa do naših staklenih činija nije lak. Postoji nekoliko načina kako domaći proizvođači gaje ove slatke crvene bisere, uz mogućnost da dobiju i zadovoljavajuću zaradu. Ali, za taj uspeh je potrebno znanje, koje treba da odgovori na nekoliko pitanja i nedoumica koji proizilaze iz domaćeg podneblja.
Na otvorenom ili u plasteniku? Šta se više isplati?
Jagode se kod nas gaje na otvorenom ili u plasteniku. U prvom slučaju su manji početni troškovi, nema plastike, podstiče se prirodan tok vegetacije. Ali, ima i izazova zbog mogućih kasnih mrazeva, obilnih kiša i sušnih perioda. Tu je naravno i večita borba protiv bolesti i štetočina.
Plastenik, s druge strane, nudi kontrolisane uslove – možete ranije početi berbu i zaštititi biljke od vremenskih nepogoda. Idealno za one koji ciljaju tržište van glavne sezone i žele sigurniji i intenzivniji uzgoj. Nedostatak? Viša početna ulaganja, veća potreba za organizacijom i radom.
Prednosti i mana ne manjka ni jednom od ova dva pristupa, a proizvođač Miroslav Ilić, za Bolju Zemlju objašnjava karakteristike oba načina uzgoja kroz svoj primer. ,,U plasteniku su jednokratna džoli, i irma i albion. Napolju imam jagodu koja je stalnorađajuća i koju berem na proleće i u jesen. Mi smo u suštini od februara do kraja novembra u poslu, jer vegetacija je aktivna sve to vreme. Poenta nam je i da produžimo berbu, da bismo se pojavili kada je nema na tržištu’’, objašnjava Ilić i navodi da je on ipak zagovornik proizvodnje u zatvorenom prostoru, jer je sadnja pod vedrim nebom prevaziđena.
Ilić dodaje i da je najponosniji na to što njegova porodica jede zdrave jagode, koje ne moraju da se peru nakon berbe. ,,Radim mikrobiološku zaštitu i redovno vršim analize. Daleko više rada imate kada koristite mikroorganizme, ali oni daju rezultate. Ipak, plaća se i ta cena korišćenja mikrobiološke zaštite, jer ipak bude truleži, na primer kod redova uz najlon ili kad ima više vlage. Ali, moji kupci imaju poverenja u mene.’’
Zlatna sredina? Neki proizvođači kombinuju oba – plastenici za ranu berbu, otvoreno polje za kasniju proizvodnju. Tako dobijaju jagode tokom dužeg perioda i balansiraju rizike.
Kao dodatne prirodne izazove Ilić navodi kvalitet vode i zemljište sa velikim procentom gline.
Previše gline u zemlji?
Ako vam je zemlja teška, glinovita, to može biti veliki izazov za uzgoj jagoda. One vole lagana, rastresita zemljišta bogata humusom, s dobrim drenažnim potencijalom. Glinovita zemlja zadržava vodu, loše se provetrava može izazvati truljenje korena i slabiji rast biljaka.
U predelu oko Kosmaja, gde proizvodi naš sagovornik, ali i u većem delu Srbije, zemlja sadrži 30 do 40 procenata gline. To je nešto sa čim se cele godine bori svaki proizvođač.
A kako na istoj parceli jagode rastu na otvorenom i zatvorenom, pogledajte u novoj epizodi emisije Bolja Zemlja.
